U Beogradu juče i danas veliki međunarodni skup, slobodno bi se moglo reći i svetski događaj. Održava se povodom 60-godišnjice od prve konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja. Beograd je domaćin, što nije za zanemarivanje, imajući u vidu da je tadašnja Jugoslavija, u doba Tita, bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. I bila takva sve vreme, što takođe nije za zanemarivanje.
Suorganizatorri su Srbija i Azerbejdžan, koji trenutno rukovodi pokretom do 2022 godine.
Samit okuplja 100 stranih delegacija, među kojima 40 šefova država i Vlada. Prvi put u istoriji ovog pokreta, na skupu učestvuje i Rusija u statusu posmatrača, a koji je dobila u julu ove godine na inicijativu predsednika Putina. I to nije za zanemarivanje, imajući u vidu da se Rusija u poslednje vreme javlja kao protivteža težeg uticaja EU i Zapada na Srbiju, i zemlje slične njoj. Možda Rusija želi na ovaj način da obezbedi veći uticaj, a možda želi i da prikupi veći broj pristalica u Svetu. I jedno i drugo je dobro. Po nas, i nama sličnih. Teža mora da ima protivtežu, inače sve ide u rasulo i nepravdu.
Vajda za Srbiju mogla bi da bude jačanje statusa u Pokretu, imajući u vidu da godinama unazad ima status posmatrača, a u doba Josipa Broza Tita, Srbija je bila u prvim redovima. Kako god, ova dva dana su značajna za našu zemlju.
Rečima „dobrodošli kući“ predsednik Aleksandar Vućić je počeo svoje obraćanje na Samitu. „Nadam se da nećemo samo o prošlosti razgovarati, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo. Svet dijaloga, kompromisa i mira je i dalje moguć i dostižan“ – poručio je Vučić. Sa tim se saglasio i predsednik Generalne Skupštine UN
Abdula Šahid koji je istakao da su odnosi između Ujedinjenih nacija i pokreta nesvrstanih ohrabrujući, jer obe organizacije teže stalnom miroljubivom rešavanju sporova.
Uslovi su se, očigledno je, promenili ali potreba za mirom nije. Barem kod onih razumnih, i željnih diplomatije ljudi, kakva je Srbija. Podrška na tom polju, uvek bi joj dobrodošla. Što više njih razume taj položaj, bolje će biti po Srbiju. I to nije za zanemarivanje, bez obzira na podrugljivo gledanje pojedinaca na Samit nesvrstanih u Beogradu. Život je pokazao da mnogima sa strane, ali i ovde u našoj zemlji ne odgovara mir i diplomatija. To su pokazali na konkretnom primeru, i – dobro znamo – nisu postigli nikakve rezultate. Stoga, slobodno mogu da se smijulje na nesvrtsne, smijulje se zapravo svojoj nemoći.
Ministar trgovine Somalije Khalif Omar je, pored ostalog, istakao da očekuje da sve zemlje pošalju poruku mira, rešavanja sporova na miran način i izraze veću i bolju saradnju među državama na svim poljima, pa i ekonomskom. Somalija je, inače, prva delegacija koja je došla u Srbiju posle 90-tih.
Svet danas, definitivno, nije isti kao što je bio 1961 godine. Hladni rat se završio, bipolarnoi svet se pretvorio u multipolarni, a izazovi su složeniji. Niko, međutim, ne može reći da mir nije princip svih principa, i da ga svaka normalna država želi. Beogradska deklaracija od pre šest decenija i dalje važi. Ništa se nije promenilo. Tumbalo se u međuvremenu, ali ono što je vrednost u tumbanju uvek iznova ispliva. Tako je i sa našom zemljom koja se i danas rve sa raznoraznim alama, ali to čini mirno i diplomatskim putem, pa ale više ne mogu da pronađu razlog i povod da je na bilo koji način napadnu. Tako je sa našom zemljom danas, a i sa njenim predsednikom, koji je svojom diplomatijom pokazao nebrojeno puta da mu mnogi veliki, ni do kolena nisu.
12. oktobar
