Ovo sa Novakom postaje degutantno. I dosadno i smarljivo, iz mnogo razloga. Više nije važno šte će biti epilog čitave priče, mnogo je važnija uloga svih nas u priči. „Ne pada sneg da pokrije breg, već da zveri pokažu svoje tragove”.Epa, vala baš.
Pokazali smo se, odnosno pokazali su se svi u ovoj priči. Svako je imao priliku za ulogu u ovoj predstavi, makar bila i epizodna, makar glumio i “statistu u kukuruzu”. Fakat je da smo svi učestvovali. I da smo se, kroz Novaka, pokazali ko smo i kakvi smo ljudi.
Ako smo za poštovanje zakona, a svi se nešto kunemo u to, onda bi reč sudije u Australiji koji je presudio u korist Đokovića Entonija Kelija, trebalo nešto da znači za celokupnu svetsku javnost.vaka Đokovića / FOPrintskrin
„Znate, gospodo, ovime je suđenje završeno. I, ovo što sada kažem nije za zapisnik. Ali, pokreće se jedno jako važno pitanje u ovom trenutku, što bi moglo da se, generalno posmatrano, vidi kao sprovođenje u delo pravde. U svakom slučaju, poenta je sledeća: ako ovog čoveka (Novaka Đokovića) brutalno izbacite, na osnovu nečije lične moći, onda on neće moći da uđe u Australiju tri godine. Jesam li ja to dobro rekao? Jesam. Ono što mora da se upamti, to je da svi treba da igramo po istim pravilima! A ta pravila nisu bila podjednako omogućena svima! Nisu! I, to se u presudi i vidi u onom delu u kome sam govorio o odnosu Delegata (ministarstva unutrašnjih poslova) i Novaka Đokovića na aerodromu. Ako me uskoro budete zvali da, po hitnom postupku, reagujem po nekoj novoj žalbi, imajte to ( to igranje po istim pravilima) na umu i, molim Vas, na vreme me obavestite jer smo ovaj sud, a i ja kao njegov sudija, spremni i za takvu eventualnu situaciju“, zaključio je sudija Entoni Keli.
Ovde, dakle, nisu u pitanju pravo i pravni zakoni, ovde je reč o moralu i moralnim zakonima. O njima malo govorimo, još manje ih sledimo, a oni su iznad prava i zakona.Kod Novaka Đokovića smo pali na moralnom zakonu.
Bavimo se njegovim slučajem, svako na svoj način.U skladu sa trenutnim raspoloženjem i afinitetima koje imamo prema njemu. Pa ga jedni brane, drugi napadaju, a treći na ovom slučaju pokazuju svoje frustracije. Sve u svemu, niko mu ne pomaže, ali svako na svoj način govori o sebi kao čoveku. Počev od vrhunskih tenisera koji komentarišu: „Bolje da ne učestvuje na grend slemu, jer će njegov bes biti neobuzdan”, „Ako učestvuje, ja neću sigurno, ne bih smeo da se nađem u njegovoj blizini”, preko političkih komentara naših zvaničnika koji spominju i odnose Srbije i Australije posle ovog događaja, do najobičnijih, onih sitnih duša koje nemaju svoje živote, pa im se eto pružila prilika da nešto kažu ovim povodom i smatraju da su prosuli mudru misao.
O moralnom zakonu je reč, kažem, ne o pravnom. A taj moralni je baš zakazao. I baš pokazao da smo nikakvi ljudi. Da umemo drugima da sudimo, ne gledajući sebe u ogledalu i da prosipamo pamet bez činjenica i informacija, čisto da bismo nešto rekli. I što je najgore, a što me totalno razočaralo, Novaka Đokovića su po moralnim zakonima, više branili stranci i ljudi iz belog sveta, nego neke naše sitne duše, koje su na ovom primeru pokazale ko su i šta su.
Šta god i kako god bilo, Novak Đoković će ostati Novak Đoković, veliki ovde i u svetu. Pokrpiće on nekako tu rupu u svom sportskom životu. A šta ćemo mi, čiji je čitav život rupa, hoće li nam posle toga biti bolje, hoćemo li smeti da koliko sutra viknemo, posle odigranog meča: „Bravo Nole”.
11. januar
