Gradski Portal 018 – 30.11.2018
Da je danas NEKAD, a ne DANAS, mi bismo lepo sedeli kod kuće i slavili drugi dan praznika – Dan Republike. Gledali bismo i slušali, možda , Lepu Brenu ili Zabranjeno pušenje – kako ko – i uživali u mezetlucima na stolu i dobrom piću…..što nam je“naša borba dala“.
Dan Republike se obično slavio dva dana, neretko spajao sa vikendima, pa su svi računali na taj mini-odmor. To su bili dani kada se odmara, druži sa porodicom, negde otputuje, i obavezno jede sveža svinjetina spremljena tog dana. Prvaci su postajali pioniri, polagali svečanu zakletvu, „kitili“ se pionirskim kapama i maramama, i po prvi put u životu se zaklinjali na vernost nekada velikoj i moćnoj državi.
Raspala se Jugoslavija, raspao se i praznik. Srbi su ga najduže slavili – poslednji put 2001 godine. Ne odričemo se mi tek tako prošlosti, posebno ne one, koja nam je godila. Svi rođeni docnije, pojma nemaju šta je to Dan Republike. Toga dana , davne 1943 godine, Todržano je drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, (AVNOJ) koje je konstituisano u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti, formiran je i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.
Jedna od odluka, koje su pročitane te noći, bila je da je izbegličkoj Vladi i kralju Petru drugom Karađorđeviću zabranjen povratak u zemlju, a doneta je i odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada. Josip Broz Tito je tada proglašen za maršala i vrhovnog komandanta Jugoslavije. Valjalo ili nije valjalo, dobro ili nije…….ne bih ja o tome, nisam kompetentna da o tome sudim. Tek, bilo je i postalo deo istorije. Da nam je neko tada rekao šta ce se događati tog dana 2018 godine, ne bi mu verovali. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog „bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti“. Zbog onoga u šta smo se kleli i čemu smo verovali. Običan narod, razume se.
Jer običan narod drugačije razmišlja od neobičnog. Običnom narodu se više dopada mir od rata……ljubav od mržnje……zajedništvo od podela……..sreća od nesreće…….. Zato običan narod nema nikakve veze sa ovim sto se sada dogadađa. Zbunjen je najčešce, neretko uvučen ne svojom voljom u političke igre, razočaran u svaku vlast jer je vlast postala sinonim za nesreću i loš život…….običan narod se rado u mislima vraća u doba 29 novembra i slična doba, ali ne zbog politike kako mnogi misle. Ne, daleko od toga. Običan narod se u to doba vraća zbog onih ljudskih vrednosti koje su postojale, zbog svega onoga što nema veze sa politikom, zbog vremena u kojem politika, zapravo, nikoga nije ni zanimala.
Prase je bilo na stolu…..i sve što uz njega ide…. džepovi dovoljno puni da glava ne bude prazna od briga i muka…..i MIR U DUŠI, taj mir koji je nešto najveće što je nestalo sa svim praznicima, i svim onim za čime čeznemo sa nostalgijom. Ponekad mi se čini da bi sve nedaće koje su nas snašle gotovo svako od nas lakše podnosio, kada bi imao taj mir u duši.To osećanje nam je neko ukrao i ne verujem da možemo da ga vratimo, pa makar džepovi i bili puni, makar nam život i bio bolji i makar se vise ne događali dani kao što su ovi današnji.
Živelo se nekada, a sada se traje….u tome je razlika.
30.novembar
