U novoj Vladi Srbije koja je formirana prošlog meseca, među dva nova ministarstva nalazi se i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na čijem čelu je Gordana Čomić, nekadašnja funkcionerka opozicione Demokratske stranke. Sada bi, po logici stvari, to novo Ministarstvo za društveni dijalog trebalo nešto da pokrene i uspostavi vezu između vlasti i opozicije, koja zapravo nikada – otkad višestranačje na ovim našim prostorima živi – nije postojala. Živa nisam kako će to uraditi, i da li će mu ikada poći za rukom da jednu i drugu stranu dovede za isti sto i da obe normalno razgovaraju. Vlast bez nadmenosti – koja joj po di foltu pripada jer je sve u njenim rukama, a opozicija bez potrebe i želje da bilo šta postigne ukoliko ne sruši Vučića i njegovu vlast.
Na ovim našim prostorima je, od početka pa do dana današnjeg, u igri zamena teza i pogrešno poimanje stvari. Pođimo od toga da su svi oni, vazda bili u nekakvoj borbi. Borbi da osvoje vlast, borbi da zadrže vlast, borbi da na bilo koji način ne dozvole da se uvaži ono mišljenje preko puta (čije god bilo) a da se zadrži njihovo kao jedino ispravno, borbi za sve i svašta. Niko od njih, političara mislim, nikada nije pomenuo nadmetanje. Nadmetanje u znanju, umeću, sposobnostima, nadmetanje u kojem na kraju pobednik biva onaj ko je bolji.
Dijalog bi, po logici stvari, podrazumevao razmenu mišljenja i odabir dobrih među njima koja bi se primenjivala u praksi, zarad dobra naroda, jel tako? Trebalo bi da bude tako jer se svi oni, koristeći političke pozicije do kojih stignu, sakrivaju iza dobra naroda. Oni su tu zarad naroda, sve što rade rade zbog naroda, njihovo ponašanje kakvo god da je – u interesu je naroda. A kada sve smućkaš, pa procediš kroz sito – ostane samo lični interes i rad i zalaganje zarad sebe.
Stoga taj međustranački dijalog meni lično deluje kao naučna fantastika. Baš da vidim kako će to izgledati i zvučati, i kakav će rezultat – za narod razume se – na kraju da se izrodi.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da nije realno očekivati da do kraja godine počne međustranački dijalog. On je, međutim, dodao da to nije hitno pošto su vanredni parlamentarni izbori najavljeni za dve godine. Rekao je, takođe,da će razgovarati sa predstavnicima evropskih institucija o daljim koracima.
U čestitkama koje je dobio, povodom izbora za predsednika parlamenta, od predstavnika Evropskog parlamenta Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, predloženo je održavanje sastanka na kojem bi se razgovaralo o međustranačkom dijalogu.
Mesecima pre parlamentarnih izbora, održanih u junu, vođen je međustranački dijalog između vlasti i opozicije uz posredovanje upravo zvaničnika Evropskog parlamenta. Međutim, i posle ovog dijaloga jedan deo opozicije nije učestvovao na izborima smatrajući da nema uslova za slobodne i poštene izbore.
Može Tanja Fajon i njoj slični da traži dijalog koliko hoće, ako političke glave na ovim prostorima nisu spremne da ga prihvate, džaba joj. Ili ga prihvate reda radi, međunarodne zajednice radi, pa teraju na svoj način. Po principu „ja u klin, ti u ploču“.
Tek u postojećim okolnostima, u kojima u novom sazivu Skupštine praktično nema opozicionih poslanika. Kao opozicija deluje samo poslanička grupa Ujedinjena Dolina – SDS Sandžaka koja ima šest poslanika. S kim bi se, onda, uspostavio dijalog?
Realno gledano, i da hoće, vlast nema sagovornika. Zato što Srbija nema opoziciju. Ono malo bundžija, koji sebe nazivaju opozicijom, su u toj meri slabi igrači, da ih praktično kao sagovornika ne treba ni računati.A oni neki u vlasti, koji su koliko do juče bili opozicija, neće da se zamere danas partijskim drugarima. Ludi li su, pa da ih izbace iz vllsti, da izgube pozicije koje imaju, da nestane sve za šta su se „borili“. A borili su se
zarad sebe u vlasti, a ne zarad nesrećnog naroda, koji tamo na onom listiću zaokružuje svoje spasitelje.
Međustranački dijalog u današnjim prilikama je, hteo to neko da prizna ili ne, samo politička farsa koja nam je potrebna da zamažemo oči Tanji Fajon i drugarima iz međunarodne zajednice. A mi ćemo terati po svome, pa dokle se može. A ovde će se uvek moći jer nam je opiranje u našim mozgovima dovedeno do savršenstva.
