Gradski Portal 018 – 28.11.2018
Kosovski Srbi su juče , nakon što su gradonačelnici četiri srpske opštine na severu KiM podneli ostavke zbog kršenja ljudskih i ekonomskih prava Srba.
Sud u Kosovskoj Mitrovici, sa sudskim jedinicama u Zubinom Potoku i Leposaviću i sve sudije i radnici tih sudova prestali su sa radom juče u 9 sati.
Posle ovakvih odluka u Kosovskoj Mitrovici je održan miran protest sa kojeg je poručeno da Srbi neće dozvoliti da ih Priština svojim diksriminatorskim merama prinudi da napuste Kosovo i Metohiju i da će samo jedinstveni opstati i ostati na svome.
Baš u to vreme u Prištini se našao i državni sekretar SAD Majk Pompeo. Tokom sastanka sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, pozvao je prištinske vlasti da ukinu takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i da zajedno sa Beogradom rade na izbegavanju provokacija i deskalaciji napetosti.
Priština je odgovorila SAD-u : Pre će pasti vlast nego što ćemo povući tarife. Dakle, poruka americkog drzavnog sekretara Majka Pompea bila je samo poruka za javnost. Za Pristinu je to bila poruka „ko bajagi”.
Ne može čovek, a da se ne zapita: Je li Priština zaista ovoliko ludo hrabra, (rec hrabra dodajem samo iz pristojnosti) ili svi – i Priština i njeni pomagači toliko dobro igraju svoje uloge, da ne možeš nikako da im doskočiš.
Priština se isprsila rame uz rame sa velikim silama. Ucenjuje, naređuje, diktira. Njeni drugari i prijatelji po belom svetu odglume pokoje “no no, nemoj tako, to nije lepo”….i nastave da je prećutno tapšu po ramenu i ohrabruju na putu kojim je pošla.
Nama u toj predstavi nije ostala ni sporedna uloga, iako Isa Mustafa reče da je sve što radimo običan folklor i da se tako ne vodi država. A kako se vodi država kad ti iz ruku otmu sve mehanizme vodjenja, kada ti u borbi uzmu oružje a oni naoružani do zuba, kada nemas oslonac ni sa jedne strane, a njih podupiru sa svih?
Dižemo nešto glavu iznad vode, kuražimo sami sebe svojim osećajem za pravdu i pristojnosću kojom želimo da nadvladamo bezobrazluk – ali ne ide. Razočarani smo – ne u sebe, u sve njih zajedno smo razočarani – al nemamo kome da to kažemo.
Nije Srbiji ovo prvi put da trpi i da NAIZGLED gubi bitku. Gubi je po merilima onih, čija se merila razlikuju od naših. Srbija će, možda, izgubiti bitku za njih. Ali je nece izgubiti za sebe. Ko to razume, biće mu lakše da shvati i prihvati poziciju u kojoj smo se našli. Lopta je, na sreću, okrugla. I okreće se.
28.novembar
