Broj žrtava novog koronavirusa dostigao je 106, a broj zaraženih skoro se udvostručio za jedan dan, saopštile su kineske vlasti. Ukupan broj potvrđenih slučajeva zaraze je 4.515, dok ih je u ponedeljak bilo 2.835, preneo je BBC.
Mere ograničavanja putovanja su pojačane, a u nekim gradovima nošenje maske na licu je postalo obavezno.Vlasti su potvrdile da je u Pekigu od virusa preminuo muškarac star 50 godina i to je prva žrtva zaraze u glavnom gradu.
U centru epidemije je grad Vuhan u provinciji Hubei. Koronavirus izaziva tešku upalu pluća i za sada nema specifičnog leka ili vakcine. Većina žrtava su iz provincije Hubei i reč je o starijim osobama ili ljudima koja su već imala respiratorne probleme.
Ukupno 60 ljudi je otpupšteno iz bolnice posle oporavka, preneli su kineski državni mediji.
Ovo bi bio neki poslednji presek stanja delovanja korona virusa, od kojeg smo se na ovim našim prostorima bukvalno na smrt prepali. Prve vesti su delovale kao da će pola nacije pomreti, samo što nije. Uvedene su sve mere predostrožnosti, izdata uputstva od strane Ministarstva zdravlja o ponašanju na ulici, poslu, putovanjima….. O virusu mediji izveštavaju svakodnevno, kao da je to jedan od važnijih događaja u zemlji. Nije da nije, ali je sigurno da nema takve dimenzije, kave smo mu mi dali. A mi uvek tako. Volimo da nešto bude opasno, i strašno, i preteće po život.
Slučajno pronađoh pismo naše zemljakinje Ljiljane koja živi i radi u gradu Guangdžou u Kini, a koje je objavio Blic.Ovaj gradić je vrlo blizu Gradu Vuhanu, gde je izbila epidemija, ali sudeći po
njenim rečima niko se toliko ne potriše kao mi ovde. Vlast je preduzela sve preventivne mere, život – kaže teče normalno uz praćenje uputstva šta i kako trebardaiti za vreme trajanja epidemije. „Trenutno se, kaže Ljiljana , slavi Kineska Nova godina i pripreme su u punom jeku. Na ulicama i markeetima su gužve, baš kao i kod nas 31 decembra. Petarde se čuju svake večeri, ljudi su sa svojim porodicama i uživaju u novogodišnjim praznicima”.
Tako me Ljiljana, ovako zaraženu strahom da se ne zarazim, prilično ohrabrila i potvrdila moju pretpostavku da uvek, baš u svakoj prilici, dižemo paniku, ne znam iz kojih razloga. Bilo je tako i sa SARS-om i sa ostalim raznoraznim životinjskim gripovima, bilo pa prošlo. Umirali su ljudi, znam reći ćete, ali su umirali stari i hronični bolesnici koje je virus samo dotukao. Tako je i u Kini. Stotinak, koji su podlegli virusu, kako pišu kineski mediji, su takođe hronični bolesnici i stari ljudi. A stotinak njih na milijardu, 700 miliona je nikakav procenat.
Bez omalovažavanja i nipodoštavanja opasnosti od zaraze,htela sam da kažem da stvarno brate preterujemo. U svemu preterujemo. „Pomresmo” od virusa unapred, a da još nije ni stigao……..jednako kao što se unapred prepadamo od mnogo toga, što nam se u medijima predoči kao potencijalna opasnost.
Mada me, ruku na srce, oduševljava i naš smisao za humor u svim, pa i u ovakvim situacijama. Poput objašnjenja na društvenim mrežama da virus korona voli čist vazduh i da bi ga ovaj naš, ubio na mestu. Ili: „Moli se neko od Kineza da kine u Skupštini. Sledi nagrada”.
Sve u svemu, proći će i to. Zaboravićemo korona virus, kao što smo i virus SARS-a, smislićemo nešto novo da se plašimo, jer mi volimo to, a najviše od svega volimo da se nečim bavimo danima, da prepričavamo, da pametujemo i u svemu tome gubimo vreme. Prosto smo narod koji voli da gubi vreme na bilo šta, važno da nam nije dosadno. A ovih dana nije. Ostavismo na trenutak politiku i politicare, dok virus ne prodje. Pa cemo da nastavimo gde smo stali.
29.Januar
