Članovi Vladinog kriznog štaba za suzbijanje epidemije KOVIDA-19 saopštili su juče da je u Gerontološkom centru Niš novim korona virusom zaraženo 140 korisnika i četvoro zaposlenih, a da je njihovo oboljevanje posledica nepoštovanja propisa i mera zaštite.
Ministarstvo unutrašnjih poslova prethodno je saopštila da je uhapšen direktor Gerontološkog centra Niš Milan S. zbog osnova sumnje da je izvršio teško delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom prenošenje zarazne bolesti.
U saopštenju se navodi da direktor nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje ove zarazne bolesti.
Svašta nam je do sada doneo COVID 19, ali hapšenja nije bilo. Evo sada imamo i hapšenje, odnosno krivca za širenje zaraze.
Ne bih ja zalazila u suštinu – je li to moralno ispravno, ili nije, pre bih o nečem drugom. A ostalo ostavila nadležnim organima – odnosno zakonu i savesti.
Ovaj primer pokazuje u kojoj se meri mnogi od nas „igraju” propisanim merama kritikujući ih i rugajući im se. Razlika između „mnogih” i direktora Gerontološkog centra je u tome što mnogi neposredno ne odgovaraju za tuđe živote, pa mogu da trabunjaju šta hoće i ponašaju se kako žele, bez bojazni da će biti sankcionisani. A da, recimo, sasvim nesvesno u svom „budalisanju” nanesu istu, ili veću štetu od direktora. Kod njega postoji „crno na belo” da odgovara za tuđe živote. I on će, kako stvari stoje, debelo platiti svoju „neodgovornost”.
Lično bih, ako mene pitate, kaznila svakoga ko čak i omalovažava uvedene mere iz predostrožnosti, bez obzira što su mnogima od nas besmislene, čak i glupe. Juče je Sinod Srpske pravoslavne crkve tražio da se mere na Vaskrs relaksiraju, kako bi verniici između 5 i 10 časova ujutru mogli na liturgiju. U vreme policijskog časa, u vreme kada je pik epidemije, u vreme kada se predlažu najrigoroznije mere da bi se zaštitili građani i sačuvalo, do sada urađeno. Čitam dalje – ni jedna pravoslavna crkva, ni u jednoj državi i ne pomišlja na tako nešto. U svim zemljama će se liturgija pratiti na televiziji, i građani će ostati kod kuće. Zdravlje naroda je važnije od liturgijeu ovom trenutku, procenili su sveštenici tamošnjih crkvi.
Nismo svi na istoj strani, i to je u redu. Ali bi, valjda, svi trebalo da budemo na istoj strani kada je život u pitanju. Izrugivanje donetih mera od strane države iz političkih razloga je, stoga, najnemoralnija, najperfidnija i najprljavija politička igra koju pojedinci igraju, a zbunjeni narod prihvata ne razmišljajući previše.
Komentar: „ jadni penzioneri koji kupuju između 4 i 7 ujutru, tuga” – je čista demagogija i pokvarena zamena teza. Pa da izađu da šetaju i prođu kao oni u Gerontološkom ceentru, jel onda ne bi bili jadni?
„Ni u jednoj zemlji ne postoji pritvor za građane, osim u Srbiji”, jedan je od komentara. Možda, ali ni u jednoj zemlji ne postoji toliki broj nesavesnih građana koji ne razmišljaju ni o svom, a kamoli o tuđem životu. U Italiji, recimo, ne postoji taj, nazovimo ga, pritvor. Građani po savesti ne izlaze napolje osim kada idu u prodavnicu, apoteku, banku ili poštu. Najbrže što mogu, i uz obaveznu propusnicu. Mi šetamo, sa decom u kolicima šetamo, u grupama se razvlačimo po gradu kada nije policijski čas.
„Kako mogu u banku, a ne mogu u crkvu?” – glasi pitanje. Pa tako što ti je potrebno da u banci podigneš novac, da kupiš šta ti treba, a Bog te neće kazniti ako nisi otišao u crkvu i ako ga u duši poštuješ.
Sva izmotavanja po društvenim mrežama ukazuju da mi, zaista, problem ne shvatamo ozbiljno, sve dok se malo bliže ne upoznamo s njim. Sve dok neko od nama dragih i bliskih osoba ne oboli, ili daleko bilo, ode sa ovog sveta. E tada licemerno patetišemo kačeći slike na društvenim mrežama, pozivajući i prozivajući sve u okruženju, upirući prstom i ukazujući na krivce ……..sve činimo, kako bi pokazali da i za bolest i smrt, postoje krivci.
Smetaju nam mere koje je država uvela da bi nas zaštitila, pre svega, od nas samih, a onda i druge od nas i nas od drugih, jer drugačijeg načina nema. Sami sebi smo najveći neprijatelji. Pri tom, onako zaštićeni izolacijom u svojim domovima, režimo kroz prozor, ujedamo i upućujemo otrovne reči onima, koji su nam ovakav belaj natovarili na vrat.
Nije pošteno, ni časno prema onima koji su u prvim redovima i bore se za živote mnogih u Srbiji. Licemerno je da svojim ponašanjem miniramo njihovo nastojanje da sačuvaju svakog pojedinca, a onda ih – kao šatra poštujemo – i delimo im aplauze sa balkona.
Rekoh, direktor Gerontološkog centra će debelo platiti svoju neodgovornost, kako su kazali nadležni. Pojedinačna neodgovornost svakog od nas se ne računa. Mi se, eto, igramo slobodom naših mišljenja, na koju imamo pravo. Pa ako usput neko i nadrlja zarad našeg slobodno izraženog mišljenja, koga briga. To se ne računa. Kolektivna neodgovornost se nikada nije kažnjavala.
14.april
