Na Instagram stranici „Digitalni bukvar“ projekta učenika Filološke gimnazije na jednoj objavljenoj fotografiji pojavilo se i pitanje: „Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije?“. Nakon što je objava naišla na negativne komentara ljudi sa juga Srbije, vrlo brzo je usledilo izvinjenja Filološke gimnazije.
– Filološka gimnazija upućuje izvinjenje svima koji su na bilo koji način osetili da su diskriminisani u objavi naših učenika u „Digitalnom bukvaru“. Ideja tog projekta je da se kroz savremene digitalne medije prikažu raznovrsnost i lepota srpskog jezika – stoji u objavi na zvaničnoj stranici Filološke gimnazije.
Ističe se da objava na društvenoj mreži Instagram nije stav Gimnazije. Objava koja je brzo postala viralna, a zbog svog spornog karaktera uklonjena je sa zvaničnog Instagram naloga.
Društvene mreže su se, u međuvremenu, usijale. Svakojakih komentara je bilo. Od obrambenih, do uvredljivih.
„Išao sam u Prvu nišku gimnazijua Stevan Sremac, sedeo u klupi u kojoj su svojevremeno sedeli veliki Branko Miljković, Stanislav Binički, Ljubiša Samardžić, a za katedrom predavao sam Stevan Sremac. Kao pisac i kao neko ko mnogo voli Niš i jug Srbije, znam koliku to odgovornsot nosi.
Isto tako Niš je grad Duška Radovića, Kornelija Kovača, galeta Kerbera, violiniste Nemanje Radulovića (a malo je i moj) itd. Itd. Grad najboljih domaćina, ljudi vedrih duhom skromnih, veselih i nasmejanih. Lepota našeg jezika stanuje i na jugu, gde stanuje i dobrota.
Delite ovako ljude u Srbiji punoj podela, sram vas bilo, decu treba da učite pristojnosti , da ih vaspitavate i da naučite da budu ljudi. Ovako, mrka kapa” – prokomentarisao je niški pisac Miloš Petković.
Lepo je to Miloš napisao, ne sporim. Sve izgovoreno stoji. Lično, ipak, mislim da je skandal proizašao ne iz loše namere. Slučajnost je u pitanju, deca su to uradiula, očigledno je deca koju niko nije naučio da govor niškog kraja nije pogrešan, da je jednostavno drugačiji. Da manjak u padežima nije „književni zločin”, već osobenost jednog dijalekta. Neko je propustio lekciju sa decom, kojoj se činilo da to može da bude simpatično, da privuče pažnju, i u krajnjem da oni imaju dobar fit bek. A ispalo je obrnuto.
Postoje ljudi koji svojim stvaralaštvom uče novije generacije da u ovoj našoj zemlji, uključujući i jug Srbije, postoje razni dijalekti i da je izvorni govor beskrajno lep i zanimljiv. I pišu na tom dijalektu – Violeta Jović, Minja Ilijeva, Slavka Vojinović, Vlasta Cenić…..ima ih koliko volite. I knjige su im jako zanimljive. Pisane na dijalektu koji, osim jezika, govori i o običajima toga kraja. Jeste li koju od njih pročitali drugari s juga? Ako jeste, onda će vam biti jasno da se jedan narod za svoj jezik i kulturu bori delima, a ne rečima.
Nema potrebe da se mi na jugu branimo zbog „pogrešno” izgovorenih reči. Valjalo bi da dokažemo da smo jezički bogatiji od onoga, pred kim se branimo. I nemojmo biti nepravedni. I sami se tako odnosimo prema Svrljižanima, Piroćancima, Vranjancima, Leskovčanima……. U najmanju ruku su nam smešni, i sprdamo se njihovim izrazima i govoru.
Ljudi se izvinili. Da su imali lošu nameru, dokazivali bi suprotno i argumentima branili svoj stav. Oni to nisu. Izvinili su se, i dokazali nam da su, šta god mi o njima mislili, veći u ovoj situaciji.
Književni jezik je jedno, a dijalekat drugo. Naučimo to da razlikujemo. I da ne budemo sujetni. Uostalom, i mi se sprdačimo na račun Beograđana, koji po našem mišljenju preterano „udaraju u bandere”. Pa šta. Razlikujmo ozbiljne, od slučajnih i neozbiljnih stvari. Onda neće biti podela, ni na jednoim planu. I počnimo svi, ako smo toliko surevnjivi, da proučavamo dijalekte našeg kraja. Ako ništa drugo, bićemo jezički mnogo bogatiji, a i mudrost izgovorenih reči na dijalektu će nas naučiti mnogo toga što do sada nismo znali.
Počnite od Violete Jović, i njenog romana „Deda Tikine dume”. Što šta od deda Tike može da se nauči, ne samo jezik.
02. novembar
