Juče je bio praznik. Sretenje, ili Dan državnosti. Dan kada se sreću zima i leto, istorija i država, senka i medved. I dan koji bi mi, ovde u Srbiji, s ponosom trebalo da slavimo. Iz mnogo razloga. A činimo li to? Znamo li uopšte kakav je to praznik. Rastužuju me konstatacije pojedinaca koji kažu: “ma sutra je nekakav praznik, ne znam tačno, ali znam da je državni. I znam da se dva dana ne ide na posao”. Toliko o značaju praznika za jedan deo nas.
Pa pomislih – čisto da se podsetimo. Ili naučimo. Prosto da znamo da se Sretenje ili Dan državnosti ne svodi samo na dva neradna dana.
Dan državnosti Srbija obeležava od 2002 godine. I on se obeležava u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.
Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804 godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. Drugi – dan kada je u Kragujevcu 1835 godine usvojen zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.
Oba događaja su se desila na crkveni praznik Sretenje, po Julijanskom kalendaru 2 i 3 februara.
Koji je od ova dva datuma značajniji? Istoričar Miloš Ković kaže – 1804 godina. Zato što su te godine mnogo ozbiljnije stvari bile u igri. Zato što je to bio početak ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srba, a ujedno je to i prvi takav ustanak na Balkanu. I zato što su od tog Prvog srpskog ustanka pa tokom narednih 100 godina, Srbi prošli put koji su neke druge zemlje prolazile vekovima – oslobađanje od strane vlasti, ali i izgradnju unutrašnjih institucija – države, vojske, kulture. Eto zato.
Stanislav Vinaver, srpski književnik i prevodilac, je rekao da je ustanak i početak borbe za ljudska prava, jer su se tada branili ljudski životi, imovina i čast od samovoljnih dahija. Razlog više za poštovanje.
Ništa manje važna nije i 1835 godina kada je Kneževina Srbija dobila prvi moderni, liberalni ustav, kakav nisu imale mnoge zemlje. Tvorac ovog dokumenta bio je novinar, političar i diplomata Dimitrije Davidović. Pisao ga je po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Ne treba zaboraviti da je Karađorđe podelio zemlju seljacima i to je Miloševom potvrdom postala država slobodnih seljaka. I to u vreme kada je u Americi još uvek postojalo ropstvo, a u Rusiji kmetski sistem.
Srpski Ustav je izazvao negodovanje velikih sila – Austrije, Turske i Rusije. Ubrzo je ukinut, a Davidović smenjen.
Dvestota godišnica od početka Prvog srpskog ustanka organizovana je 2004 godine, na najvišem državnom nivou, a u Odboru za proslavu sedeli su zajedno, između ostalih, ideološki udaljeni Dobrica Ćosić i Latinka Perović.
Imajući u vidu značaj Ustava i Karađorđeve bune, istoričari smatraju da je ovaj datum srećno odabran za državni praznik. Posebno ako se ima u vidu i crkveni značaj praznika Sretenje. Reč je o prazniku koji se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u Jerusalimski hram. U narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene sene vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Izvinjavam se onima koji su sve ovo znali. A oni koji nisu znali, neka mi ne zamere što ih teram da nešto i saznaju o ovom, značajnom za srpski narod, danu. Jer tek kada saznaju, znaće i zašto je toliko važan. I da to nije prosto neradan dan, za koji će dobiti dnevnicu iako nisu išli na posao. Već dan koji zavređuje poštovanje, jer samo poštovanjem važnih istorijskih datuma za Srbiju, poštujemo i sebe.
16. februar
