„Svakoga dana obaramo rekorde u broju zaraženih koronom, a lekari upozoravaju da će biti još gore. Pred nama je svakako opak korona period”, rečenica je koju sam pročitala juče. Nedostaje ona uobičajena – “U Srbiji danas neslavni rekord”……pa onda slede brojke novozaraženih, onih na respiratoru i preminulih.
Lagano, već u ranu zoru, počinje da te hvata „tiha jeza“.Koliko god čovek bio pribran, razuman, koliko god čvrsto stajao na zemlji…..ne može da se ne pomeri iz mesta.
Iako niko pouzdano ne zna šta nas čeka, stručnjaci predviđaju da će brojevi novozaraženih koronavirusom u Srbiji i dalje rasti i obarati rekorde. „A šta ako se sutra, među tim brojevima nađem i ja ili moji najbliži?“ – neizbežno je pitanje, koje hoćemo da izbacimo iz glave, ali se je ono usidrilo, pa ni makac. Tiha jeza dobija na intenzitetu.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek rekao je da je epidemijska situacija dosta teška, te da će i u narednim danima nastaviti da se obaraju crni rekordi .
Vidiš sebe u bolnici, na respiratoru. Vidiš haos i beznađe oko tebe i srce počinje da ti preskače. A da popiješ nešto za smirenje? Ma šta više da piješ pored redovne terapije koju uzimaš, pored brda vitamina koje ti isti koji te plaše svakodnevno preporučuju, šta da piješ kada ti se pobrkalo u glavi pa više ne znaš ni šta si popio i treba li još nešto da dodaš silnim progutanim tabletama. Za svaki slučaj.
Epidemiolog dr Branislav Tiodorović je podasetio da je on sam upozorio da ćemo stići do brojki koje danas imamo.
„Očekujem da će to trajati do 20. decembra, možda i neki dan iza toga, ali da će doći do nekog smirivanja uz pomoć mera. Uz
pomoć mera ćemo uspeti da se izborimo i da imamo kontrolisano stanje. Kriva i dalje ide na gore, nije zaravnjena, i dalje je broj preko 6 000pozitivnih, od tog broja najmanje 10 odsto je u bolnicama, a bolnice u Beogradu su pune. I na jugu imamo mnogo zaraženih. Moramo očekivati da će cela naša populacija pretrpetri udar pandemije“, kazao je on.
Dakle gotovi smo, spasa nam nema. Brojke, brojke i brojke. I neprekidno ponavljanje da moramo da se pridržavamo mera. Mi mislimo da se pridržavamo, oni nam kažu da se ne pridržavamo. Pa kako da znamo da se stvarno pridržavamo i da nešto činimo za sebe. Eto, ja se pridržavam, a vi, oni i neki deseti? Sve u svemu, ništa od valjanog pridržavanja.
„Bože, daj mi strpljivosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu i mudrosti da uvek pravim razliku između njih“ – rekao je Vladika Nikolaj Velimirovič.
Mnogo je to važno u čitavoj priči, kako ne bismo poludeli. Tolika količina informacija, takav intenzitet negativnosti od prvih jutarnjih sati dok oči ne zatvorimo, toliko bezizlaza u svakoj izgovorenoj rečenici da ćemo na kraju svi, ako ne dobijemo koronu, zasigurno biti poremećeni u glavi.
Je li neko razmišljao uopšte o psihološkom stanju nacije i njenom mentalnom zdravlju u ovoj situaciji? Je li se neko upitao kako ljude ohrabriti da sve ovo prebrode – počev od straha od virusa, bolesti i smrti – pa sve do straha od života, koji više ne liči na sebe i koji će nas, tako poremećene, lako progutati. Da li je nekome palo na pamet da narodu kaže kako da lakše i jednostavnije pregura sve ovo što ga je snašlo, a za šta nije kriv? Kako da istraje? Kako da sutra, kada se sve završi bude „čitav u glavi“ i nastavi da funkcioniše normalno? Je li se neko uopšte setio da neprekidno zastrašivanje i pretnje ničemu ne vode? Da rađaju očaj i bezizlaz, a to je gore od virusa, koji može da dođe i prođe. Kako to da nikome ovakve stvari ne padaju na pamet? Ili mu padaju, ali se pravi blesav i tera započetu priču?
Pored Kona, Kiisićke, Tiodorovića i ostalih iz struke, nama su danas mnogo potrebniji psiholozi i psihoterapeuti, da bismo sve ovo pregrmeli. Virus nas možda i preskoči, ali neuroze i psihoze neće. U to sam, ovako laički, sasvim ubeđena. Pa rekoh, eto, da čisto podelim s vama. Da nam, ako je moguće, bude lakše. Jer maske za živce ne postoje.
07.decembar
