Prođoše i izbori u Crnoj Gori. Rezultat očekivan ili ne, tek mnoge je iznenadila velika izlaznost građana. Naime više od tri četvrtine građana je izašlo na izbore i glasalo, uprkos vanrednim prilikama zbog korone. Dakle, velika želja i volja da se nešto u ovoj zemlji, posle 20 godina vladavine DPS i Mila Đukanovića, promeni.
Državna izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora – vladajuća Demokratska partija socijalista je osvojila 35,06 odsto glasova; koalicija „Za budućnost Crne Gore“, koju predvodi Demokratski front osvojila je 32,5 procenata glasova, savezu „Mir je naša nacija“ pripalo je 12,5 odsto glasova, dok je građanski pokret „Crno na bijelo“ podržalo 5,53 procenata birača.
Po broju osvojenih glasova slede – Bošnjačka stranka , Socijaldemokrate , SDP – Jaka Crna Gora , Albanska koalicija Jednoglasno , Albanska lista.
Očekuje se da će važnu ulogu igrati i poslanici nacionalnih manjina, pre svih albanske i bošnjačke zajednice.
Tri opozicione stranke – koalicija okupljena oko Demokratskog fronta koju predvodi do skoro javnosti nepoznati profesor Zdravko Krivokapić, koalicija oko Demokratske Crne Gore Alekse Bečića i koalicija oko pokreta URA Dritana Abazovića imaju većinu za formiranje vlasti odnoso 41 od ukupno 81 mandata u parlamentu.
Odmah posle izbora u Podgorici su izbili sukobi između pristalica DPS i opozicije. Teže incidente sprečila je policija, a kamenice, flaše, čaše i pepeljare – letele su na sve strane.
Nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić izjavio je da je Crnogorac 100 odsto i da incidenti u Podgorici ne
treba da služe na čast nikome, da opozicija ne želi podele i da pruža ruku pomirenja svima.
Krivokapić je rekao da niko u Crnoj Gori ne sme i ne treba da bude ugrožen, pogotovo „naše manjine koje su naši rođaci i komšije“, a istakao je da nerede prave oni kojima to odgovara.
„Meni je samo cilj da stručni, dostojanstveni i pošteni ljudi preuzmu državne funkcije. Nikad nisam imao želju da se namećem kao rešenje, spremni smo da žrtvujemo i svoje političke karijere u cilju ostvarivanja dobrobiti građana“, istakao je Dritan Abazović, predsednik Ujedinjene reformska akcije i lider opozicione koalicije „Crno na bijelo”, i dodao da su „crvene linije bili parametri koji su već prihvaćeni“.
Milo ništa nije rekao, a i šta će. Rekao je doduše da je Demokratska partija socijalista najjača u Crnoj Gori, ali nije rekao da je izgubila izbore. Drži se dostojanstveno, ko da je pobednik. Vežbao je punih 20 godina, pa mu i nije teško.
„Teško je poverovati da će Milo Đukanović i njegova stranka posle 30 godina da ode u opoziciju. Ukoliko rezultati budu validni nadajmo se da će biti priznati od strane vladajućeg režima i da neće izazvati nove tenzije. Crnu Goru čeka vreme velike neizvesnosti, bez obzira ko formirao vlast“, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
„Ovo je pre svega pobeda crkve, ne toliko opozicije. Energija litija je najviše doprinela pobedi opozicije na izborima. Crkva će imati svoja očekivanja kada je u pitanju nova vlast“, zaključuje analitičar Ljubo Filipović.
U više crnogorskih gradova je organizovano slavlje pristalica opozicije i Srpske pravoslavne crkve, tokom kojeg je došlo do verbalnih i fizičkih napada na pristalice vlasti i pripadnike manjina.
Izvršni direktor Centra za građanske slobode i politički analitičar Boris Marić smatra da su postizborni incidenti posledica nagomilanog nezadovoljstva građana zbog dugogodišnjih nacionalnih podela i loše ekonomske situcije i upozorava da ne bi, zbog svega toga, trebalo da dođe do revanšizma.
Svima je, u ovom trenutku najvažnije – da Mila više nema. A šta će posle Mila biti, e to ćemo videti. Brojna slatkorečiva obećanja lepo zvuče, ali – poučeni iskustvom – znamo da ne moraju nužno i da se ostvare. Početnička euforija će da splasne, biće potrebno da se rukavi debelo zasuču, da se ono što je loše ispravi i tome doda dobro, ako je to ikako moguće.
Uvek postoji bojazan da se, po dolasku na vlast, bilo koje političke opcije – sve u trenutku promeni i da su reči izgovorene za javnost jedno, a život nešto sasvim drugo. Crnogorcima ostaje da se nadaju da su, ovi novi, imali mnogo vremena da shvate šta je dobro, a šta loše i da sebe neće izlagati riziku da budu loši. Osim ako im to ne bude išlo na ruku i ako ne bi, gledajući u sebe i svoje interese, zaboravili crnogosrku javnost koja im je pobedu dobila. Jer, tako obično biva. Čast izuzecima, koji se retko, ili nikada ne sretnu.
