Higijeničarke iz Novog Sada protestovale su prethodne nedelje ispred firme kako bi od poslodavca dobile zarađeni novac. Da li je to jedini put?
Pa, izgleda da jeste, budući da ne postoji adresa na koju bi mogla da se uputi žalba, ili vrata na koja treba pokucati, i razjasniti problem. Prosto, kada je reč o ovakvim stvarima, nema izlaza. Razumnog i produktivnog izlaza mislim, koji bi doveo do rešenja.
Bespomoćnost.Tako se u jednoj reči može opisati osećaj zaposlenih u nekim privatnim firmama u Srbiji kad ne dobiju plate na vreme. Često nemaju sindikat, pojedinačno nemaju novca za advokate i sudske troškove, a ako štrajkuju – rizikuju da dobiju otkaz.
Ukoliko ste po ugovoru o radu zaposleni u privatnoj firmi, a ne dobijete platu na vreme, prvo što vam treba jeste obračun zarade – onaj platni listić na koji ljudi često ne obraćaju pažnju. Sa tim dokumentom možete se obratiti nadležnima –Poreskoj upravi i Inspekciji rada. Aha, dobro, nije nam poznato, ali imaćemo u vidu. Ko, bre, sme da se obraća inspekciji, pa da sazna gazda, pa da ti da otkaz…..ovako , imaš radno mesto, a ta plata, pa stići će ona već jednom, jednoga dana, kada gazdi „preskoče pare.”
Uostalom, inspektori mogu da nateraju gazdu da prijavi radnika koji radi na crno, ali ne mogu da ga nateraju da nadoknadi štetu ili isplati zaostale zarade. Radnik može da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca, to je sledeći korak.
Ma, jel me ti zezaš, reći će svaki radnik. Na pamet mi ne pada, pa da na kraju ispadnem i grbav. Oni sve znaju i poznaju, a ja nikoga. Poješće me za doručak. Da, ipak, ja potrpim još malo, da sačekam, stići će ta plata već jednom.
Retki, koji su hrabri ili ludi, podnesu prekršajnu prijavu. Skrpe pare za advokata, pa podnesu, misleći da će na kraju balade gazda sve da im isplati, plus troškovi, plus preko toga za nepravdu koja je učinjena. Aha, u oluk, što bi rekla moja baba. Namerno ne podsećam da suđenje traje dugo i sporo, a u međuvremenu, jelte, logično je da se živi. Nekako i od nečega.
Te tako naši ljudi uglavnom (ali i to u retkim slučajevima) pribegavaju protestima. Svi zajedno, pa nema na koga pojedinačno da se upre prstom. Mada je i za to potrebna petlja. Postupanje novosadskih higijeničarki je urodilo plodom. Dobile su platu za jul, a obećano im je da 10. oktobra dobiju avgustovsku zaradu. Ako im se posreći, dobiće pred Novu godinu i septembarsku.
U saopštenju firme potvrdili su da se suočavaju sa problemima, ali da očekuju njihovo prevazilaženje „bez većih poteškoća“.Kada se gazda suočava sa problemima, radnik sa njim probleme deli. Kada puni džepove, e tada se ništa ne deli.
Vraćamo se na početak priče. Bespomoćnost je reč, koja pokriva mnoge nakaradne pojave u današnjem društvu. Bespomoćnost, koja se ne može popraviti (barem ne u ovom trenutku), jer je previše onih koji imaju neograničeno moć bilo koje vrste, a moć je čudo. Moć rađa robove, a robovi postoje da bi trpeli……sve dok im se ne smuči…….a onda, šta onda? Pa onda prestanu da trpe. A to vam je onaj trenutak koji se kod nas zove – ili DŽA ili BU.
08. septembar
