Naslovna Društvo Snimljen film o deda Đorđu, čuvaru srpskih junačkih grobova  

Snimljen film o deda Đorđu, čuvaru srpskih junačkih grobova  

0

Đorđe Bojanić, profesor istorije u OŠ “Bubanjski heroji” i Dejan Jovanović, veroučitelj u istoj školi napravili su film o deda Đorđu Mihailoviću, čuvaru srpskih junačkih grobova na Zejtinliku nastavljajući tako da kamerom beleže srpsku istoriju zarad novih pokolenja koja dolaze.U tridesetominutnoj priči pomagala im je i Dragana Nešić, profesor srpskg jezika koja se u ovom slučaju potpisuje kao narator.

“Od deda Đorđa ćemo u filmu čuti da je prvi čuvar groblja bio Savo Mihailović koji je bio na čelu grupe  zadužene za eshumaciju srpskih vojnika i njihovo premeštanje na područje budućeg vojničkog groblja. Savo, Srbin iz Grblja iz Crne Gore, sakupio je svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih čuvao do svoje smrti 1928. godine živeći u kućici sagrađenoj za njega i njegovu porodicu u sklopu groblja. Nakon smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku. Njega je nasledio njegov sin Đuro koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Đuro umire 1961. godine i biva sahranjen uz oca na Zejtinliku”,  Đorđe Bojanić.

Danas je čuvar, domaćin i vodič srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđe Mihailović, Đurin sin i Savin unuk, koji živi u čuvarskoj kućici.

“Đorđe je hodajuća legenda. Energiju koju on ima, mnogi mladi ljudi nemaju. Bez obzira na godine, deda Đorđe se ne predaje”, priča Đorđe Bojanić.

“U filmu smo objasnili da se Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.“

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Na Zejtinliku su sahranjeni izginuli i umrli srpski ratnici koji su se borili na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine.

“Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje,zejtin. Na tom prostoru, nadomak Soluna,  je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja, zejtina. Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se održao među lokalnim stanovništvom do Velikog rata”,  objašnjava Đorđe Bojanić.

Deda Đorđe, sada ima 92 godine, dobio je i pomoćnika.

Predrag Nedeljković,  imenovan je za pomoćnika čuvenog Đorđa Mihailovića. On kaže: “Svakog dana počinjemo posao u pet ujutro. Na 12.000 kvadrata groblja ne sme da bude ni travčice. I hvala im ne tome i što postoje, ovakvi ljudi, čuvari naše istorije”, kaže Đorđe Bojanić i dodaje da je deda Đorđe u filmu kaže da je zadovoljan što je dobio pomoć ali priznaje da mu je žao što to nije neko iz loze Mihailovića.

Kaže nam da nema sina da ga zameni i zato još radi. Priča kako ima ćerku, i da to nije posao za ženu, i da ovde treba muškarac. Priča kako noću dolaze razni ljudi, zato i spava na groblju i tako ga čuva. Kaže da je srećan što mu je Srbija poslala Predraga Nedeljkovića, koji je vrstan poznavalac srpske istorije, koji će ga jednog dana zameniti. Za Predraga kaže da je hrabar i častan čovek, a drugačiji ne može ni da bude potomak Solunca. Sada  njih dvojica čuvaju srpsku istoriju, priča Đorđe Bojanić.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde