U Nišu je održana panel-diskusija pod zanimljivim nazivom „Vladavina prava i EU integracije Srbije – čemu to služi i zašto ne radi?“ Drugi deo naziva je parafraza pitalice deda Staje koji postavlja pitanje na kraju crtanog filma „Mikijeva radionica“, a koje se odnosi na nešto što je komplikovano ili totalno nerazumljivo.
Upravo to je razlog zašto su se panelisti okupili, da pokažu zašto je vladavina prava toliko važna i koliko je zapravo jednostavna.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku uz pomoć Centra za razvoj građanskog društva PROTECTA Niš organizovali su ovu diskusiju, na kojoj je govorio i Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Šabić je ocenio da Srbija poseduje odlične zakone, ali da su oni namenjeni kao fasada za predstavnike Evropske unije, i naglašava da je bitno da zakoni postoje i da oni treba da se sprovode zarad građana.
„Kada je Srbija dobila Zakon o slobodnom pristupu informacija, bio je to jedan potpuno neverovatan zakon za to vreme. Njega je pripremio civilni sektor, a tada smo ponovo primljeni u Savet Evrope. Bio je to presedan, jedini srpski zakon koji je po međunarodnoj utakmici proglašen za najbolji na svetu. Bio je bar na papiru. Mene su tada predložili za Poverenika, bio je to izazov jer niko pre mene to nije radio. Vrlo brzo sam se susreo sa našim shvatanjem evropske integracije. Suočio sam se sa činjenicom da je država potpuno zaboravila. Doneli smo lep zakon, ali ja nisam dobio ni spajalicu, ni kvadratni metar prostora, ni dinar budžeta, ništa. To je trajalo oko tri meseca, kada sam se pojavio na jednoj televiziji, uz poruku da ću dati ostavku ako se to ne reši i tek nakon šest meseci smo dobili neki novac iz budžetske rezerve“, ilustruje na svom primeru Šabić, kako je važno, da pored toga što su zakoni dobri, da se oni i primenjuju.
Bivši Poverenik dodaje da je svim vlastima bilo važno da dobiju dobre ocene od evropskih opservatora, a ne dobiti dobru ocenu od građana Srbije. Šabić ocenjuje da treba da smo svi pred zakonom jednaki, jer to nije slučaj trenutno.
Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava iz Niša ističe da je na lokalnom nivou neophodno da organi pravosuđa budu transparentni i da ojačaju poverenje između njih i građana.
Prema njihovim istraživanjima na lokalnom nivou, naročito u manjim sredinama, česti su slučajevi zloupotrebe građana u masovnim tužbama, gde građani nisu ni svesni koga su opunomoćili.
„Istraživali smo mehanizam masovnih tužbi, nešto što je kao preporuka Evropske komisije i što nam stoji nad glavom, jer Republika Srbija nema taj mehanizam za utvrđivanje kolektivnog prava. To je nešto što omogućava advokatskim kancelarijama masovne tužbe, gde advokati najčešće zloupotrebljavaju građane, preko posrednika i punomoćja, teraju ljude da im daju punomoćje, i gde ih teraju da tuže „Puteve Srbije“, lokalnu samoupravu ili „Železnicu“, kaže Maja Kamenov i dodaje su u tim situacijama najgore prošli Svrljig i Vlasotince, koji su na ivici bankrota zbog tužbi. Ona dodaje da je Vlasotince na ime tužbi platilo već 800 miliona, a tek ih očekuje još oko 600 tužbi.
Ovaj problem je došao i do Skupštine, na šta je ministarka pravde rekla da oni imaju prava na to, ali da će ipak zamoliti advokate da malo prestanu sa tim.
Ispred glavnog organizatora skupa Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Jelena Pejić Nikić je poručila da ima puno definicija vladavine prava, ali je lakše reći šta je suprotnost tome, jer živimo u tome, ocenila je ona.
„Vladavina prava nam zvuči kao nedostižni ideal. Suprotnost vladavini prava je bezakonje i vladavina samovolje, neograničena vlast i arbitrarno ponašanje onih koji imaju političku moć. Vladavina prava podrazumeva i demokratski uređeno društvo zasnovano na pravima koja se poštuju i primenjuju i institucije moraju da rade svoj posao. Vladavina prava podrazumeva i podelu vlasti na tri grane, koje se uzajamno proveravaju i kontrolišu. Podrazumeva nezavisno pravosuđe i jednakost pred zakonom“, pojasnila je Pejić Nikić.
Ona je ocenila da za razliku od ogoljenih autokratija gde institucije ne postoje, u Srbiji postoje, ali su samo fasade koje služe za međunarodnu javnost. Pejić Nikić dodaje i da se institucije zloupotrebljavaju da bi se sadašnja vlast zadržala na toj poziciji i da bi prisvajala sredstva iz javnog budžeta, jer, prema njoj, oni koji bi trebalo da ih kontrolišu, ne rade svoj posao.
„Često ljudi misle da je vladavina prava neki teško objašnjiv koncept u koji se razumeju samo pravnici i političari. Jednostavno rečeno, ona zapravo znači da institucije rade svoj posao onda kada su neka prava građana ugrožena i time svakog pojedinca zaštite od samovolje vlasti ili drugih pojedinaca. Zato je važno razgovarati o tome šta vladavina prava znači za svakog od nas“, navode organizatori ove panel-diskusije.
