„Usta puna zemlje“ je poslednji film koji je snimio naš čuveni reditelj Mladomir Puriša Đorđević. Na sinoćnoj projekciji pred niškom publikom film je izazvao oprečne reakcije, jer se ne radi o tipičnom filmu sa tipičnim tokom radnje. Autori i glumci filma su naveli da su očekivali takve reakcije, i navode da je neophodno da se filmu pristupi sa otvorenim umom.
Poslednji Purišin film „Usta puna zemlje“ prati junaka Marka, kojeg tumači Radivoje Raša Bukvić, koji priča priču o sopstvenom životu, odrastanju i putu koji svaki čovek prolazi od rođenja do smrti.
Đorđević nas vodi kroz suptilne emocije svog glavnog protagoniste kojeg uvlači u nesvakidašnje situacije pomognut maestralnim Šćepanovićevim istoimenim romanom. Njegov Marko nam pokazuje put kroz kaljugu civilizacije ka izgubljenoj duhovnosti i osvajanju slobode, najavljeno je u sinopsisu.
Direktor filma Miljan Gogić, navodi da je ovaj film kruna života i rada Puriše Đorđevića, koji nas je napustio u novembru prošle godine. On je rekao da je čast učestovati u poslednjem filmskom ostvarenju legendarnog reditelja.
„Purišu kao autora i čoveka, koji je imao 98 godina u tom trenutku kada smo snimali, ja bih ga opisao kroz jednu rečenicu. Kada sam ga pitao u nekom trenutku: „Gospodine Puriša, kako ste?“, a on je odgovorio: „Izvinite, meni je malo neprijatno, ali ja sam odlično“. To je opis njegove ličnosti i njegovog duha i stanja tokom snimanja filma, koji se dešavao na plus 50 stepeni. On je sve vreme bio tu, spreman da obilazi lokacije sa nama, da priprema film, da bude na snimanju filma, ne znajući da će u nekom trenutku da se ugasi, jer je to prirodno, ali pokušavao je da sve vreme, što više bude na filmu“, naveo je Miljan Gogić.
Već dugo vreme je Puriša Đorđević radio na adaptaciji romana Branimira Šćepanovića dok nije konačno uspeo da snimi film. Glumac Lazar Jovanov navodi da nije ranije čitao tu knjigu, ali ja za potrebe filma to učinio i bio je oduševljen.
„Kada sam pročitao knjigu, pitao sam se zašto nisam čitao ovo ranije. Jer ovo je jedan od najvažnijih romana u našoj književnosti. Konačno smo došli do toga da se ono ekranizuje. Sama ekranizacija „Usta puna zemlje“ je u jednoj netipičnoj „purišijanskoj“ estetici. Ceo film je praktično u pokretu, slici, prizorima i na neki način predstavlja analogiju njegovog viđenja sveta. Taj početak filma, gde se obraća Puriša, najpre bi se ljudi pitali kakva je direktna analogija sa samim filmom, a zapravo on predstavlja neku vrstu prologa“, rekao je Lazar.
Glavnog junaka Marka progone brojni ljudi, svako iz sebi poznatog i izmišljenog razloga. Svi progonitelji predstavljaju jednu masu, koja skladno funkcioniše, baš kao i grupa glumaca koja je tumači.
„Mi kao glumci smo vrlo brzo shvatili i pomirili smo se s tim da mi nemamo mnogo prostora, što je za glumca najveća osuda kad te neko svede, ali to je za nas velika škola. Puriša je stalno insistirao, što se meni jako dopalo, na tom načelu, kada bi govorio: „Sada ćemo da kršimo sva pravila kinematografije“. On je potpuno uživao u insistiranju da gledamo direktno u kameru, uopšte ga nije interesovao kontinuitet, da li sam u prethodnom kadru imao crvenu jaknu, ili mi je govorio da skinem pušku, iako smo tokom celog filma imali puške. Ali je bio presladak u tome i njegova energija je bila odlična“, kaže glumac Andrija Kovač.
Marko Topolovački se saglasio sa kolegom Andrijom i naveo da su se svi glumci podredili filmu, a ne obrnuto.
„Mi igramo kolektivno zlo i svi mi smo u službi filma. Samim tim igramo jedno kolektivno kao i sam taj rak koji ga izjeda iznutra, mi ga izjedamo spolja. Mi smo svi drugačiji, pomislite da su karakteri nešto drugačiji ali nisu; čoban, lovci i šumar, koji počinju, pa onda dolaze monahinje, koje sve vreme mole i kukaju da prestanu, i svi smo u službi filma i nije bilo nekog velikom prostora da možemo da glumatamo“, rekao je Marko.
Iako je izvorno radnja inspirisana fašizmom, glumci su saglasni da se mogu povući i paralele sa sadašnjim dešavanjima i hajkama koje se dešavaju posredstvom medija i kanala komunikacije.
Pored navedenih glumaca u filmu glume i Sonja Kolačarić, Marjan Apostolivć, Petar Božović, Aleksandra Rukavina i ostali.
