U Niškom kulturnom centru održana je promocija knjige „Put smrti” norveškog istoričara Knuta Flovika Toresena, koja donosi nova saznanja o sudbini srpskih zarobljenika deportovanih u nacističke logore na severu Norveške tokom Drugog svetskog rata. Istraživanje sprovedeno za ovu knjigu identifikovalo je hiljade logoraša, a po prvi put su pronađena i mesta gde su mnogi od njih sahranjeni, čime su posle gotovo osam decenija njihove porodice dobile odgovore na pitanja o sudbini svojih najbližih.
Autor knjige istakao je da su brojni logoraši u Norvešku deportovani upravo iz Niša, zbog čega je bilo važno da se promocija održi u ovom gradu.
„Veliki procenat logoraša je došao iz niškog logora, zato je važno da se promocija održi i u Nišu. Ova priča je veoma bitna i za Srbe, kao naciju, ali i za Norvežan, zato što nas povezuje. Tokom Drugog Svetskog rata i Norvešku i Srbiju su okupirali nacisti, i logoraše iz ovih krajeva su slali u nacističke logore u Norveškoj da rade kao robovi. Do sada smo identifikovali 4.049 logoraša, i jedan procenat je tamo preminuo. Ova priča o patnji i pomoći lokalnih Norvežana je veoma značajno za Niš”, rekao je Toresen.
Jedna od najvećih vrednosti istraživanja je, kako je istaknuto, pronalaženje grobova stradalih logoraša, čime su mnoge porodice prvi put dobile konkretne informacije o mestu njihovog počinka.
Istoričar Aleksandar Dinčić, koji je radio na popisu žrtava, naveo je da je u norveškim logorima stradalo 2.420 Srba.
„Ova knjiga je izuzetno značajna za našu nacionalnu istoriju i za naše veliko stradanje za vreme Drugog svetskog rata, pa i za neki budući srpski memorijal. Ova knjiga do sada prikazuje najkompletniju listu stradalih logoraša u Norveškoj. Na tim spiskova se dugo godina radila. Jedan deo dokumenata pronađen je u arhivima Norveške, dok je drugi deo pronađen u Srbiji”, naveo je Dinčić.
Istoričar Nebojša Ozimić podsetio je da je iz južne Srbije u Norvešku internirano oko 800 ljudi, a saradnja sa norveškim istraživačima pomaže da se precizno utvrdi broj stradalih.
„Koncentracioni logori na teritoriji Srbije su bili manje brutalni i za naše ljudi podnošljiviji, u smislu da je u norveškim logorima vladao jedan rigidniji stav stražara. U isto vreme, izuzetno niske temperature su uzrokovale bolesti i smrt logoraša”, rekao je Ozimić.
O značaju otkrivanja novih podataka svedoče i potomci stradalih logoraša, koji su decenijama tragali za informacijama o sudbini svojih predaka.
„Priča mog oca, koji ima 90 godina, je da nikad nisu saznali šta se desilo sa stricem. Stric mog oca je iz logora Crveni krst posle smrti supruge, koja je u osmom mesecu trudnoće u bombardovanju Bele Palanke zajedno sa sestrom i majkom poginula, prišao otporu deportovan na sam sever Norveške. Tokom 1950-ih ili 1960-ih je došla informacija da je on preminuo na putu za Jugoslaviju posle oslobođenja”, rekla je Ivana Jocić Vesović.
„Mi smo samo znali da je moj deda Milorad Damnjanović poslat za vreme rata i da je tamo umro. Posle skoro 80 godina, zahvaljujući Knutu došla sam do mnogih saznanja i da ima grob u Norveškoj. Posle 80 godina konačno je neko njegov bio da poseti taj grob i to je posebno osećanje”, rekla je Ana Mihajlović.
Organizator događaja, predsednik Gradske opštine Palilula Bratislav Vučković, istakao je da je značaj ove knjige u tome što doprinosi rasvetljavanju istorijskih činjenica o stradanju srpskog naroda.
„Ovo delo našeg prijatelja Knuta o putu smrti, koji je srpski narod proživeo, i naši sugrađani, ide u prilog činjenici da istina uvek izađe na površinu. Veliko mi je zadovoljstvo što, kao predsednik GO Palilula, mogu da podržim ovakav projekat, kao što smo u prethodnom periodu sufinansirali tri filma o stradanju srpskog naroda u norveškim logorima, podržavamo sad i napore gospodina Knuta”, rekao je Vučković.
