Humani stanovnici Aleksinca pokrenuli su akciju pomoći porodici Miljković iz aleksinačkog sela Ljuptena, kojoj je u požaru 11. aprila izgorela stolarska radionica stara skoro pola veka i štale u kojima su čuvali stoku i stočnu hranu.
Miloš Miljković (25) je kazao da je stolarska radionica godinama „hranila“ njegovu porodicu, a za nepun sat je u pepeo pretvoreno sve što su četiri generacije stolara stvarale.
„U radionici su se nalazile i neke mašine stare oko 100 godina na kojima je radio još moj pradeda. Ostale mašine su moj deda Dragiša i otac Dragan malo po malo kupovali proteklih 50 godina. Od najvećeg broja mašina ostalo je samo kućište, ostali delovi su se istopili zbog visoke temperature. Od zgrade od 500 kvadrata, ostali su samo zidovi“, rekao je Miljković.
Prema njegovim rečima, požar je izbio u radionici u vreme kad se u njoj niko nije nalazio.
„Brzo smo primetili požar i krenuli da ga gasimo, ali ništa nismo mogli da učinimo. Bilo je unutra i dosta drvene građe koju je bilo nemoguće ugasiti. Celo selo je zvalo vatrogasce kad je izbio požar, a to je bilo u 11 sati, a prvi vatrogasni kamion došao je u 13.30. Mislili su da gori neka šupa“, kazao je Miljković.
Dodao je, da su iz vatre jedino uspeli da spasu kravu i svinju.
„Zahvaljujući humanim ljudima dobili smo već nešto stočne hrane, ali sada nam je hitno potreban crep kako bi pokrili štalu i radionicu. Stoka nam je na otvorenom. Krava se otelila pre tri dana i nemamo gde da je sklonimo, i ona i tele su napolju“, kazao je Miljković.
Prema njegovim rečima, svi članovi porodice spremni su da krenu od nule, da počnu ponovo da rade, ali nemaju para za novi početak.
„U kući nas je šestoro – baba i deda, otac, brat, njegova supruga i ja. Jedino baba i deda što imaju neku malu penziju, mi ostali smo se izdržavali od toga što porodica zaradi od stolarskih radova i poljoprivrede“, izjavio je Miljković.
On je kazao da će zbog nesreće koja je zadesila porodicu morati da do daljeg prekine studije građevine u Nišu, kako bi pomogao porodici i zato što studiranje zahteva dosta para.
„Brat i ja smo rešeni da sačuvamo stolarski zanat. Malo ljudi u Srbiji je radilo to što su proteklih godina radili deda i otac. Učestvovali su u restauraciji Zavičajnog muzeja i Muzičke škole u Aleksincu, obnovili su stari konak manastira u Lipovcu, napravili su splav u Nišu, mostić ka školi u Ljuptenu. Izrađivali su od drveta mnoge druge stvari koje ostali nisu mogli“, istakao je Miljković.
Prema njegovim rečima, svi u njegovoj porodici su svesni da je situacija u zemlji teška zbog epidemije korona virusa, da ima puno drugih porodica kojima je pomoć potrebna zbog siromaštva ili bolesti, ali dodao je, veruje da će se naći humani ljudi koji će pomoći i njegovoj porodici.
Najbliži prijatelji i meštani Ljuptena, dodao je, već su im pritekli u pomoć i pomogli koliko je ko mogao
