Dan oslobođenja od Turaka obeležen je na Starom groblju, polaganjem venaca na grob Todora Stankovića, koji je istakao srpsku zastavu 11. januara 1878. godine na Stambol kapiji Niške tvrđave. Ovo je druga godina kako se pored Spomenika oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana, ovaj dan obeležava i na Starom groblju.
Izbor da se i na Starom groblju obeležava Dan oslobođenja Niša od Turaka predstavlja korak ka tome da Staro groblje postane memorijalni park. To je nešto što već duže vreme najavljuju čelnici grada.
„Moramo da negujemo našu kulturu sećanja na ono što je oslobodilački narod Niša, i Srbije u celini, učinio. Ljudi moraju da znaju. Veliki deo njih i ne zna šta se događa, ne samo za ovaj današnji datum već i za druge dane. To je ono što moramo, da bi srpski rod opstao svuda i bio prepoznat i ujedinjen“, istakao je prof. dr Vidimir Veljković, predsednik Skupštine SUBNOR-a Niša
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je ispred grada položila venac na spomenik Todora Stankovića i tom prilikom poručila da je ovo veliki dan sećanja, koji ne treba da zaboravimo, kao što negujemo sve datume koji su važni za istoriju našeg grada.
„Važno je da pamtimo današnji dan kad je konačno oslobođen Niš od turskog zulum, dan kad je Todor P. Stanković postavio srpsku zastavu na Stambol kapiju naše Niške tvrđave. Pamtimo ovaj dan i učimo generacije da ovaj dan ne zaboravljaju i da se čuvajući danas mir i oslobodu odužujemo onima koji su zaslužni da danas živimo u miru“, navela je Sotirovski.
Polaganje venaca na spomenik Todoru Stankoviću je inicijativa četiri udruženja – Društva za negovanje slobodarskih tradicija, Kola srpskih sestara, Udruženja potomaka ratnika 1912-1918. i Kluba istoričara i studenata istorije „11. januar
Ko je bio Todor Stanković?
Todor Stanković je rođen 13. februara 1852. godine u Nišu. Bio je nacionalni radnik i srpski konzul u Prištini, Skoplju, Bitolju i Solunu. Učesnik je svih ratova od 1876. do 1918. Rođen je 13. februara 1852. u Nišu.
U Nišu je završio školu i dobro je naučio turski jezik. Rano se posvetio radu na nacionalnom oslobođenju i kulturnom uzdizanju svoga naroda.
Delovao je kao generalni konzul, sreski načelnik i narodni poslanik mnogo godina. Pri vojsci je bio rezervni konjički potpukovnik. Istaknuti je srpski nacionalni radnik u Staroj Srbiji i Makedoniji. Nosilac je više domaćih i stranih odlikovanja. Primio je 1903. godine, kao rezervni konjički major, „Medalju za vojničke vrline“. Odlikovan je 1921. godine ordenom Sv. Save prvog stepena. Preminuo je 15. jula 1925. godine u Beogradu.
