Večeras, dok se pripremamo za noćni odmor, imaćemo još jedan zadatak na listi: pomeranje kazaljki na časovnicima sa 2 na 3 sata. To označava početak letnjeg računanja vremena, fenomena koji će nam doneti kraći san, ali i duži naredni dan.
Ove godine, letnje računanje vremena trajaće od 31. marta do 27. oktobra, obeležavajući period kada se satovi pomeraju unapred kako bi se bolje iskoristilo svetlo dana tokom letnjih meseci.
Pitanje letnjeg računanja vremena, međutim, nije bez kontroverzi. Iako je ovaj običaj bio deo našeg života od 1983. godine, mnoge države su odlučile da ga ukinu, postavljajući pitanje da li je ovakva praksa još uvek relevantna.
Naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi sve češće ukazuju na negativne posledice ovog postupka, što dodatno otežava pitanje njegove opravdanosti. Ipak, postignuti konsenzus među evropskim zemljama o ukidanju letnjeg računanja vremena još uvek nije postignut.
Predlog Evropske komisije da se sezonsko pomeranje sata ukine poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, naišao je na podršku Evropskog parlamenta 2019. godine. Međutim, države članice još uvek nisu postigle saglasnost po ovom pitanju.
Dok se čeka konačna odluka, večerašnje pomeranje kazaljki na časovnicima podseća nas na dilemu koja još uvek ostaje nerešena – da li je vreme da se raskrsti sa ovom tradicijom ili da nastavimo da pratimo ritam letnjih i zimskih promena vremena.
