Gradski portal 018 – 13.11.2017
Većina nas koji smo se u detinjstvu bavili nekim sportom, ne računajući one sportove poput nostalgičnih igara – lastiž, klikeri, trka bmx biciklama, znamo koliko lopta i „bezglavo“ trčanje čini svako dete srećnim. Sloboda i dečija bezbrižnost se upravo ogledaju u klinačkim vratolomijama, jurnjavi za loptom i u slatkom premoru od celodnevnog trčanja.
Naš današnji sagovornik je talentovani sportista i ono najživahnije dete u društvu, mladić od 12 godina po imenu Momčilo Igić. Od sedme godine se bavio gimnastikom u „Gimnastičkom klubu Niš“ u kojem je osvajao brojne zlatne medalje na republičkim i regionalnim takmičenjima održanim u Nišu, Novom Sadu i Kostolcu. Sticajem okolnosti „Gimnastički klub Niš“ je ostao bez trenera, a Momčilo je posle niza gimnastičkih uspeha i medalja odlučio da zaigra košarku. Zahvaljujući talentu i finansijskoj podršci koju lokalna samouprava Bele Palanke pruža talentovanim omladincima, zaigrao je na poziciji plejmejkera u KK „Mladost“ iz istoimenog grada. Sada gradi košarkašku karijeru, ali ne isključuje mogućnost i za povratak prvoj ljubavi – gimnastici.
Sa Momčilom smo razgovarali o tome kako ga je gimnastika opčinila, koliko pripreme i odricanja je zahtevala profesionalna junior gimnastika, koja medalja mu je najdraža, a koja mu je omiljena gimnastička disciplina, te kakvi su njegovi planovi za buduće školovanje i bavljenje sportom.
Momčilo, šta te je zainteresovalo i privuklo da se baviš gimnastikom?
To što sam od malena bio spretan, okretan, voleo sam da se penjem, skačem i voleo sam da naučim da uradim salto. Čak sam i na prvom treningu, sećam se, terao trenera da uradi salto i kad je uradio bio sam oduševljen.
Osvajao si zlatne medalje na brojnim republičkim i regionalnim takmičenjima. Koliko pripreme i odricanja je bilo potrebno za jedno takmičenje?
Bilo je potrebno dosta odricanja i priprema.Pre takmičenja smo imali treninge svaki dan.
Za koje takmičenje si se najviše pripremao i je l’ možeš da izdvojiš neku medalju kao posebno dragu?
Najdraže takmičenje i takmičenje za koje sam se najviše pripremao je bilo u Novom Sadu i to je bilo državno finale po spravama i ja sam se plasirao u finale na četiri sprave: Parter, preskok, vratilo i krugovi (karike).
Jesi li uspevao da uskladiš školske obaveze sa treninzima? Koliko je bilo naporno?
Nekako sam uspevao da sve uklopim, ali bio je problem kad sam išao popodne u školu. Morao sam da odsustvujem sa jedan ili dva časa, kad kako, jer je trening počinjao u 18h, a ja sam morao da krenem u 17h pošto od Bele Palanke do Niša ima 40km. Trening je trajao dva sata, do 20h, vraćali smo se kasno tako da sam ja u većini slučajeva spavao u kolima jer sam bio umoran. Školske obaveze sam završavao sutradan pre polaska u školu. Kad sam išao prepodne u školu bilo je malo lakše.
Koja ti je omiljena disciplina u gimnastici i zbog čega?
Najviše volim krugove (karike) zato što ta sprava zahteva dosta snage i koncetracije. Meni se najviše sviđala ta sprava i voleo sam da radim vežbe na krugovima i uvek sam i dobijao dobre ocene za vežbu koju sam izvodio na krugovima.
Gimnastiku si prestao da treniraš s obzirom na to da je „Gimnastički klub Niš“ ostao bez trenera. Jesi li razmišljao o povratku ovom sportu, s obzirom na to da si bio jako uspešan?
Jesam, razmišljao sam, ali mislim da je sad već kasno jer je gimnastika takav sport. Mora non-stop da se trenira bez većih i dužih prekida, a s obzirom da ja ne treniram u klubu već dve godine mislim da je teško da se vratim i povratim kao takmičar. Kao rekreativac da. Vratio bih se da vežbam jer je gimnastika izuzetno zanimljiv sport.
Koji su tvoji planovi za dalje školovanje?
Moji planovi za dalje školovanje su da prvo završim osnovnu školu ovde u Beloj Palanci, a kasnije neku srednju školu u Nišu, po mogućstvu sportsku gimnaziju, a kasnije posle srednje škole da upišem fakultet za sport.
Na kraju, treba napomenuti da lokalna samouprava daje punu podršku mladim talentima kroz finansiranje troškova mesečnih karata za prevoz, kao i dela troškova za kupovinu muzičkih instrumenata.
Novinar: Milan Dojčinović
Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku opštine Bela Palanka kroz projektno finansiranje za 2017. godinu.
