Čitanjem izvornog teksta ispred Oficirskog doma i tribinom o istorijskom i pravnom značaju, simbolično je obeležena stogodišnjica Niške deklaracije, koju je 7. decembra 1914. usvojila Skupština Srbije. Predstavljala je osnov za nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zbog čega je i dugogodišnji predmet rasprava među teoretičarima.
Niškom deklaracijom,Srbija je u Prvom svetskom ratu definisala svoje ciljeve koji su podrazumevali ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Na taj način pružala je otpor savezničkim pritiscima da pristane na teritorijalne ustupke Italiji, Rumuniji i Bugarskoj.
I dok jedan broj teoretičara smatra da je nastanak Jugoslavije, na osnovu Niške deklaracije, bio neophodan, drugi realizaciju takve ideje smatraju istorijskim promašajem.U jednom se, međutim, slažu – Srbi su tada pokazali jedinstvo. Izjavu o ujedinjenju posle Prvog svetskog rata, dala je tadašnja nova koaliciona Vlada, sastavljena od predstavnika Radikalne, Samostalne radikalne i Napredne stranke. Predsednik i te vlade bio je Nikola Pašić, a sastavljač deklaracije samostalni prvak Milorad Drašković. Predstavljala je ustrojstvo buduće države. U Prvom svetskom ratu Niš je bio ratna prestonica, vek kasnije želi da u svim aspektima života ima atribute drugog grada po veličini u Srbiji. Zgrada u kojoj je doneta niška deklaracija podignuta je 1890. godine i tada je bila kafana “Veliki Bulevar“, posle čega je otkupljuje Komanda grada. U više navrata menjala je svoju namenu. Njena rekonstrukcija počela je avgusta prošle godine i, prema rečima predsednika Skupštine Grada, kao kongresni centar i izložbeni prostor počeće da radi za mesec dana.
