U Beogradu upriličeno je obeležavanja 300-stote godišnjice Ruske Imperije . Deputat Konstantin Fjodorovič Zatulin je u Rusiji inicijator ideje o obeležavanju ovog značajnog jubileja za rusku državu, koji pokazuje kontinuitet državnosti i snage ruskog naroda i njegove države.
Gospodin Zatulin je položio venac na spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu, poslednjem ruskom Imperatoru.
Vence su položili i prof. dr Miloš Banđur narodni poslanik, akademik Slavenko Terzić i Denis Kruglov, direktor i zamenik direktora Rusko-Balkanskog centra u Beogradu, Jevgenij Baranov i Jevgenij Djomin, direktor i zamenik direktora Ruskog Doma.
Pobedom u Velikom Severnom ratu protiv Švedske, tada najjače sile u Evropi, Rusija je izašla na Baltik i postala i pomorska sila.
Senat i Sveti Sinod zatražili su od cara Petra Prvog da prihvati titulu Imperatora. Tako je Petar Prvi dana 02. novembra 1721. po Gregorijansom kalendaru ili 22. Oktobra po Julijanskom, postao Petar Veliki, odnosno Imperator Sveruski.
02. Novembra 2021. navršilo se 300 godina od tog velikog datuma. Romanovi, kojima je pripadao i Petar Veliki, preuzeli su presto 1613. i vladali su do 1917. Sledeće godine mučki su ubijeni poslednji ruski car i cela njegova porodica.
Ruska Imperija je imala značajne vladare kao što su Katarina Druga poznatija kao Katarina Velika, koja je proširila granice Imperije, zatim Aleksandar Prvi koji je pobedio Napoleona u njegovom pohodu na Rusiju 1812. i sa ruskom vojskom ušao u Pariz i kojeg je čitava Evropa oslobođena Napoleonove diktatore slavila kao svog oslobodioca.
Ruska Imperija je imala ključnu ulogu u oslobađanju svih naroda Balkana od Otomanske vladavine. Bukureštanskim mirom 1812. posle neuspeha Prvog srpskog ustanka, jer je Rusija morala da na brzinu završi rat sa Turskom zbog predstojećeg Napoleonovog pohoda na Rusiju, Rusija je ipak u međudržavnom ugovoru sa Turskom obezbedila određena prava za srpski narod koje su Turci proklamovali kroz Prvi hatišerif, ali ga nisu u praksi primenili.
1929. Rusija poražava Tursku i oslobađa Grčku koja stiče slobodu i nezavisnost, a Srbija 1930. dobija Drugi hatišerif kojim se Srbiji garantuje autonomija, sopstvena uprava i nasledni knez. Turci se obavezuju da napuste Srbiju osim vojnih posada u garnizonima a Srbi dobijaju pravo na sopstvenu vojsku. Turska se obavezuje da Srbiji vrati šest nahija. Trećim hatišerifom 1833. sve ovo je provedeno u delo.
1877. godine Rusija stupa u rat sa Turskom kako bi pomogla ustanike u BiH (Nevesinjska puška 1875.) i borbu Srbije i CG za oslobođenje porobljenih krajeva i sticanje nezavisnosti, koja je započela 1876. Te 1876. u Srbiju stižu hiljade ruskih oficira dobrovoljaca na čelu sa generalom Černjajevim koji je u prvoj polovini rata bio i glavnokomandujući srpskih snaga. Pošto je 1878. Turska poražena od Rusije, Srbije i CG naše dve države Srbija i CG stiču nezavisnost koja je potvrđena na Berlinskom kongresu 1878. i Srbija se proširuje za Nišavski, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a CG dobija Nikšić, Podgoricu, Kolašin, Bar i Ulcinj.
Veličina podviga cara Nikolaja Drugog Romanova time što je nespreman ušao u rat kako bi zaštitio srpski narod opšte je poznata, kao i njegov ultimatum saveznicima 16 janura 1916, da ukoliko saveznički brodovi odmah ne prevezu srpsku vojsku Rusija će istupiti iz rata i potpisati separatni mir sa Nemačkom. Ultimatum je urodio plodom.
Uz Rusku Imperiju i njene pobede nad Otomanima, Balkanski narodi, a naročito Srbi koji su i sami podneli velike žrtve, etapno su sticali slobodu, autonomiju i na kraju nezavisnost.
Proces je bio relatovno spor jer zapadne sile nisu dozvoljavale propast Turske. Ona im je bila potrebna da sprečava izlaz Rusije na Sreozemno more. Dva puta, 1929. i 1977. Rusija je bila u prilici da poraženoj Turskoj oduzme Bosfor i Dardanele i povrati pravoslavni Konstantinopolj (Carigrad). U oba slučaja usledio je zajednički ultimatum zapadnih sila Rusiji da će u tom slučaju sve one ući u rat na strani Turske.
