Niš među gradovima koji dobijaju sredstva za energetsku sanaciju vrtića

Na nedavno završenom, petom konkursu Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije sredstva za energetski efikasnu sanaciju iz Budžetskog fonda, između ostalih, dobila je Predškolska ustanova „Pčelica“ iz Niša.

“Većina zgrada škola i vrtića u Nišu staro je i po više od tri decenije i rekonstrukcija im je neophodna. Odlučili smo da pri tome primenimo principe energetske efikasnosti jer želimo da našoj deci omogućimo bolji komfor, a građanima kvalitetniji život. Na konkursu smo dobili 70 posto sredstava za ovaj projekat, a ostatak će investirati Grad Niš,” kaže Bojan Gajić, eneregetski menadžer Grada Niša.

Niš je, inače, jedan od šest gradova koji su se potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa GIZ-om opredelili da do kraja ove godine, uz upotrebu kalkulatora za proračun podataka o uštedama u procesu energetske obnove, izvrše analizu energetske efikasnost javnih zgrada i škola i vrtića i na osnovu toga naprave listu prioritetnih sanacija.  Ulaganja u energetski efikasne projekte izgradnje i sanacije objekata u Srbiji rastu iz godine u godinu. Na nedavno završeni javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, prijavilo se skoro duplo više lokalnih samouprava sa projektima energetski efikasne sanacije javnih zgrada nego prošle godine.

Od prijavljenih 62 projekta, sredstva su opredeljena za 24, dok je 2018.godine od prijavljenih 39, sredstva dobilo 14. Među prijavljenim projektima najbrojniji su oni koji se odnose na škole i predškolske ustanove.

”Ovi podaci dokazuju da svest o važnosti ulaganja u energetsku efikasnost u Srbiji raste, a mi smo zadovoljni što smo, kroz niz aktivnosti na projektu srpsko-nemačke razvojne saradnje “Energetska efikasnost u javnim zgradama“, omogućili edukaciju i alate neophodne da se lokalne samouprave odluče za energetski efikasne sanacije javnih zgrada i da što lakše i preciznije pripreme konkursnu dokumentaciju,” kaže Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Takozvani EE kalkulator, kao i “Nacionalna tipologija škola” i “Nacionalna tipologija vrtića”, rezultat je saradnje Beogradskog Univerziteta i GIZ-a, a znatno olakšava izradu konkursne, tehničke dokumentacije za sredstva u oblasti eneregetski efikasne sanacije.

“Mnoge lokalne samouprave odustaju od apliciranja za sredstva jer, najjednostavnije rečeno, ne znaju odakle da počnu. EE kalkulator im omogućava da donesu odluku o projektima čije se sufinansiranje uklapa u njihov budžet, a koji donose najviše benefita u smislu poboljšanja komfora i uštede energije”, komentariše Đokić.

U Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40 odsto te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje toplom vodom stambenih i javnih zgrada. Razlozi za veliku potrošnju su uglavnom neodgovarajuća toplotna izolacija, zastareli sistemi grejanja i hlađenja i pripreme tople vode, ali i gubici energije prouzrokovani neadekvatnim održavanjem i upravljanjem.  “Energetski efikasne sanacije donose uštede i državi i građanima, utiču na poboljšanje komfora, doprinose smanjenju emisije CO2, zaštiti životne sredine, ali i podstiču nacionalni i lokalni privredni razvoj, posebno u oblasti građevinarstva.

Zajedničkim zalaganjima na ovom polju već smo dosta toga uradili,” zaključuje Đokić.  Budžetski fond za energetsku efikasnost ove godine iznosio je 325 miliona dinara, dok je 2018.godine za ovu namenu izdvojeno 125 miliona dinara. Iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju da bi do kraja godine trebalo da bude osnovan i Fond za energetsku efikasnost koji bi raspolagao sa oko 20 miliona evra. Sredstva iz ovog Fonda bila bi dostupna i građanima za unapređenje energetske efikasnosti njihovih stanova i kuća, ali i privredi za komercijalne objekte.