Nevenka Balanesković iz Niša upisala je fakultet sa 65 godina i završila u roku. Njoj je ovo treći put da sedne u akademsku klupu i to samo iz ljubavi prema jezicima. Diplomirala je juna meseca, tako da je sada svom obrazovanju dodala i diplomu Francuskog jezika, i tako ostvarila ljubav prema tom jeziku iz škole. Priseća se koliko je plakala kada ju je brat sa francuskog jezika u petom razredu prebacio na nemački. Zbog toga, Nevenka je odlučila da ispuni svoj san i uzme knjigu u ruke.
Na vreme je završila fakultet. Diplomirala je još davne 1977. na Odseku za germanistiku u Beogradu, zatim je završila i engleski jezik, a ove godine u junu na Odseku za romanistiku.
„Za mene je bilo predivno, dolazite sa sasvim drugim stavom na fakultet u odnosu na ono kako mladi dolaze, sa puno ozbiljnosti i odgovornosti da se ne obrukate u staro doba“, istakla je Nevenka.
Zanimljivo je to da su se kolege prema njoj odnosile sa puno poštovanja jer u prvom trenutku nisu znale da li je student ili profesor.
„Bila sam među najredovnijim studentima na predavanjima, tako da sam diplomirala odmah u junskom roku posle četvrte godine.“
Prosek joj je 8.50, ali kaže da su joj kvarili prosek ispiti koji su jojpriznati od ranije. Ona nam je otkrila i još jedan razlog zbog čega je upisala još jedan fakultet, iako zna da osim prevođenja i možda pomoći drugima, posao drugi neće raditi.
„Kada sam odlazila u penziju u nastavničkoj kancelariji je jednakolegenica rekla „sledeća stanica je groblje“. Ja sam tada rekla da nije baš tako. Istina je da telo stari i slabi, ali je mozak tek tada na vrhuncu svojih sposobnosti. Verovala da me sa odlaskom u penziju čeka najpre sloboda i da ću imati vremena za sve one stvari koje sam jako volela i želela, puno ih je, a ima ih još uvek“, rekla je Nevenka.
Kroz smeh nam odgovara da ne planira više ni jedan fakultet.
„Ne verujem, ali sam i dalje uz kompjuter i svakodnevno obnavljam neke lekcije iz Francuskog. Nisam imala prilike da francuski i predajem, po svoj prilici neće je ni biti, ali zato rado obnavljam sve ono što smoučili“, zaključila je Nevenka.
Dekanica Filozofskog fakulteta prof. dr Natalija Jovanović rekla je za Gradski Portal 018 da joj je drago što se baš na ovom fakultetu ostario san njihove kolegenice.
„Nama su kolege koje su željne znanja dobro došle, bez obzira na godine. To pokazuje da je učenje jako važno, da ono nije bitno samo za obavljanje profesije, već da time čovek širi svoje vidike i usvaja neka nova znanja i na kraju produbljuje ono što ga interesuje. Sve to daje smisao životu“, istakla je Jovanović.
I njen kolega sa fakulteta Strahinja Kostadinović ima samo reči hvale za svoju stariju kolegenicu.
„Mogu reći da je to bila prilika za veliku razmenu iskustava, koja je pretežno na njenoj strani, ali je ona bila još jedan podsticaj dacelokupna grupa ima još jedan izvor saznanja koje nije samo profesor“, rekao je Kostadinović.
Dodaje da im je bilo neobično zbog njenih godina, ali samo u prvom trenutku, odmah se ta barijera uklonila i oni su samo bili kolege.
Nevenka govori tri jezika, zvanično, ali pošto joj je suprug rumunskog porekla naučila je i taj jezik da bi razumela ukućane. Ni tu nije stala pa je učila i arapski jezik. On je za nju nešto posebno. Kaže da se nažalost ta grupa polaznika posle drugog kursa raspala, pa je ona nastavila i taj jezik da uči sama.
Najlepša uspomena sa fakulteta joj je trenutak kada je shvatila da će se baviti prevođenjem, tako da sada na tome radi. Pripremila je i jednu zbirku koja bi bila novo čitanje francuskih i nemačkih klasika, zaključila je Nevenka.
