Saradnja privrede, univerziteta i mladih istraživača sve je važnija za razvoj inovacija i konkurentnosti na tržištu. Kako bi se znanje brže i efikasnije pretočilo u praktične rezultate, potrebno je jasnije usmeravanje i alati koji podstiču povezivanje akademskog sektora sa kompanijama, posebno kroz doktorske studije i istraživačke projekte.
Tim povodom, Naučno-tehnološki park Niš, u partnerstvu sa NALED-om i StarTech programom, organizovao je događaj posvećen predstavljanju smernica i vodiča za saradnju nauke i privrede – „Put znanja ka tržištu – industrijski doktorati i transfer tehnologije u praksi”.
„Kod nas ne postoji ustaljena praksa saradnje nauke i privrede. Postoji sporadično, uglavnom zasnovano na pojedinačnoj inicijativi. Mi želimo da uspostavimo sistem koji će funkcionisati – da studenti i naučnici znaju kome mogu da se obrate kada svoja znanja i istraživanja žele da primene u praksi. Prvi korak nam je ovaj naučni karavan, gde predstavljamo smernice za realizaciju zajedničkih istraživanja, nauke i privrede u okviru doktorskih studija, odnosno prvi korak ka industrijskim doktoratima”, istakla je Marija Suzić, savetnica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.
Skup je namenjen istraživačima, univerzitetima i privrednicima, sa ciljem da im približi modele industrijskih doktorata i praksu transfera tehnologije, kao i da pokaže kako znanje može da pronađe svoj put do tržišta.
„Transfer tehnologije, iz perspektive Naučno-tehnološkog parka Niš je ključna stvar na kojoj ćemo raditi narednih pet godina. Transfer tehnologija znači da znanje i naučno-istraživački rad koji se dominantno na Univerzitetu, odnosno u naučno-istraživačkim organizacijama, dobije svoje otelotvorenje u praksi kroz komercijalizaciju u privredi. Transfer tehnologija može biti i dvosmeran, uglavnom se on tretira kao transfer znanja iz naučno-istraživačkih organizacija ka privredi. Međutim, u svetu ima mnogo primera ekonomije, gde privreda više investira u inovacije”, istakao je direktor NTP-a Milan Ranđelović.
Mala i srednja preduzeća, koja čine okosnicu naše ekonomije po broju i doprinosu, nemaju resurse da samostalno ulažu u naučno-istraživački rad, zbog čega, kako dodaje Ranđelović, njihova konkurentnost i dugoročni opstanak mogu doći u pitanje.
Južno od Beograda Mašinski fakultet je institucija sa najvećim brojem projekata saradnje nauke i industrije. Posebno se ističe AgAR – prototip robota koji se samostalno kreće i koji može da kosi travu, bere jabuke, sadi i vrši druge poljoprivredne radnje,
„Kroz primer AgAR-a možemo videti primere teme industrijskog doktorata. To je prvi slučaj koji ja znam da je jedan doktorant sa Mašinskog fakulteta zapošljen u kompaniji i direktno angažovan na radu na jednom takvom inovativnom projektu. Saradnja Mašinskog fakulteta sa različitim kompanijama u regionu, bilo malim, srednjim preduzećima ili multinacionalnim kompanijama postoji otkad postoji i fakultet. Oblici saradnje su se menjali, a sad je sve veći pritisak da se naša nauka pretoči u društvenu korist”, poručio je Milan Banić, profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu.
Profesor Banić smatra da bez podrške privrede ovakvi procesi nisu održivi. Upravo finansijska ulaganja industrije stvaraju realan pritisak da se rešavaju konkretni problemi i razvijaju rešenja koja mogu da unaprede konkurentnost domaće ekonomije, čime nauka direktno doprinosi napretku društva u celini.
