Gradski Portal 018 – 08.12.2016
Iako veoma mlad, Filip Cvetković, 21-godišnjak iz Niša može da se pohvali zavidnom profesionalnom karijerom. Filip je oduvek voleo kulturu, umetnost i kreativno izražavanje, a upravo u tom domenu i radi. Filip je šminker, scenski masker i vlasuljar, koji već nekoliko godina sarađuje sa mnogim estradnim umetnicima širom Srbije.
Filipe, kako si uopšte shvatio da si predodređen za ovaj posao?
„U suštini to je krenulo nekako spontano. Kada je došao taj trenutak da krenem u školu, nekako me to najviše privlačilo, umetnost, sve što ima veze sa umetnošću. Ovo je jedna od umetničkih delatnosti, scenski maskeri i vlasuljari, neko ko radi sa glumcima u pozorištu ali i sa ljudima koji nisu iz tog domena, tačnije, nisu medijski poznati“.
Kaže da je od samog starta imao podršku roditelja i prijatelja, a da je kojim slučajem i nije imao, Filip kaže da bi sigurno bilo po njegovom, jer je neverovatno tvrdoglava osoba.
„Trenutno radim više poslova. Moj posao je scenska, pozorišna šminka, maske za predstave, pravljenje i iscrtavanje na licu, ili samo kreiranje maske. Pored toga što radim u pozorištu radim i sa estradnim umetnicama, šminkanje za njihove spotove“.
Naravno, kada pričamo već o tim estradnim ličnostima, neizostavno pitanje je sa kime ti je najlakše raditi?
„Stoja mi je najinteresantnija u celoj toj priči. Skroz normalna i opuštena, odlična za saradnju, izdvojio bih samo nju, tu su i druge pevačice i starlete. Glumice su sa druge strane specifične za saradnju. Kod njih je sujeta mnogo više izraženija, ako se jednoj malo više posvetiš, zašto si se njoj više posvetio. Ima velike razlike u poslu samog njihovog lika, neko ima zahtevniju masku, samim tim je i logično da ću jednoj posvetiti veću pažnju“.
S obzirom da radiš i u pozorištu i sa pevačicama, sa kime je tebi privlačnije da radiš?
„Iskreno više volim rad u pozorištu, privrženiji sam tome. Ovim poslom sam profesionalno počeo da se bavim u drugoj godini srednje škole. Obeležavao se praznik Svetog Save u Lutkarskom pozorištu. Preporučio me je Dejan Gocić, tadašnji vd direktor Lutkarskog pozorišta i njemu sam najviše zahvalan, jer me je uputio u svet pozorišta“.
Da li je bilo treme kada si prvi put dobio angažman u Lutkarskom pozorištu?
„Imao sam treme prvi put u pozorištu. Veliko broj ljudi na jednom mestu, svi te gledaju, a ja kada radim volim da budem skoncetrisan. U tom trenutku plašio sam se da li ću da se snađem da završim sve na vreme, ali ispalo je sve super“.
Kako nam je Filip rekao njegov dan je poprilično naporan, ali i uzbudljiv. Stalno je u pokretu, nekada, nekoliko puta mora da ide za Beograd i da se odmah vraća u Niš, i to sve u jednom danu. Pa kako tačno izleda jedan tvoj radni dan?
„Vrlo uzbudljivo. Ako u toku nedelje imam predstavu u pozorištu, to kreće prvom jutarnjom predstavom, nakon toga sam dodatno angažovan pri Kancelariji za mlade u opštini Palilula. Sledi popodnevna predstava, eventualno neki privatan rad. Zavisi od toga kako se uklopim. Stalno sam na realaciji Niš-Beograd, navikao sam na taj tempo i sada kada bih prestao bilo bi mi čudno“.
Međutim, Filip Cvetković pored svog angažmana i prebukiranog rasporeda našao je vremena za još jedan posao. O čemu je tačno reč?
„Ja sam jedan od koordinatora u Kancelariji za mlade, naš posao je da na neki način rešavamo probleme mladih, da se malo više obrati pažnja na mlade ljude i njihove potrebe. Imamo akcije vezane za mlade, mladi mogu da se pridruže i učestvuju“.
Šta je potrebno mladim ljudima u Gradu?
„Krenuo bih od toga da mladi moraju više kulturno da se uzdižu. Da posećuju pozorište pre svega. Mislim da bi mladi trebalo barem jednom mesečno da pogledaju makar jednu predstavu. Što se same kulture tiče, finansijski gledano, mi izvlačimo maksimum. Da bi sve to bilo dobro ukombinovano trebalo bi izdvojiti dosta novca da bi to bilo kvalitetno“.
Neko bi možda pomislio nakon ove priče da je Filip dostigao svoj vrhunac karijere.
„Nisam dostigao vrhunac. Tek moram da radim na sebi i svojoj karijeri. Ne vidim sebe kao nekoga ko se zadovoljava time što će odraditi koju šminku estradnim umetnicama, iskreno, vidim sebe i dalje u kulturi, a što da ne, možda i budem ministar jednog dana“ – rekao je Filip Cvetković, ne uspevši da sakrije osmeh.
„Ja radim ono što me čini srećnim. Radim ono što volim i to me ispunjava. Nemam previše vremena za sebe, možda kada dođem kući samo. Najradije bih otputovao negde, a ako nemam mogućnosti za tako nešto, onda bih sa prijateljima se družio, i njih retko viđam. Nemam konretno omiljeno mesto za izlazak, par kafića u kojima se osećam prijatno, a najprijatnije mi je kada sam kod kuće, tu sam najopušteniji“.
Filip takođe voli i dobru pesmu, nema omiljenog izvođača i zbunio se malo kada sam ga pitao koju pesmu bi mi pustio sada i zbog čega. Muziku ne deli, voli i domaću i stranu, kako kaže, njegov muzički ukus zavisi od ambijenta i raspoloženja.
S obzirom na tvoje iskustvo, koji savet bi dao mladim ljudima koji bi voleli da se bave ovim poslom?
„Samo trud i dosta vežbe. Ako konkretno žele da se bave maskom i vlasuljarstvom, to je samo vežba, vežba, vežba, pohađanje seminara. Ako ništa drugo, kući sedne i vežbate, uvek neko može da bude model, a ako nemate model možete na sebi“.
Novinar: Nikola Đukić
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
