Portret kralja Milana Obrenovića, rad poznatog srpskog slikara Đorđa Krstića iz 1902. godine, posle punih devet godina ponovo je u Nišu „ugledao svetlost dana“, ali samo na kratko, na dodeli najznačajnijeg gradskog priznanja u Svetosavskom domu. Portret je bio izložen u holu Svetosavskog doma za vreme trajanja svečane sednice Skupštine grada i domah potom ponovo je vraćen u depo Narodnog muzeja Niš.
Muzejski savetnik Narodnog muzeja Niš Mara Makarić je kazala da je slika po mnogo čemu jedinstvena i da je delo od neprocenjive vrednosti.
Portret, podsetila je Makarić, prikazuje kralja Milana u paradnoj uniformi sa sabljom i ordenom Petra Velikog, u smiraj dana, u blizini bojnog polja.
„Potret je urađen na inicijativu meštana Ćurline, u kraj pored Niša u koji je kralj relativno često dolazio zbog lova. Meštani su najpre 1900. godine u tom selu podigli crkvicu u znak zahvalnosti kralju Milanu za to što je 1877. godine poveo vojsku u pohod za oslobođenje južnih srpskih teritorija od turske vlasti, a potom se rodila ideja o izradi portreta. Kada je portret urađen u crkvi bilo je to nešto posebno, jer tada nije bilo portreta u crkvama“, kazala je Makarić.
Prema njenim rečima, izradu portreta pomogli su i stanovnici Vračara i Savinaca, dok je mermerni ram uradio rodonačelnik srspkog vajarstva Petar Ubavkić.
„Portret i ram predstavljaju jednu celinu. Ram je visok pet metara, dok je portret dimenzija 200 puta 140 centimetara. Iznad portreta je postavljena figura Svetog Nikole, kako gleda u kralja raširenih ruku. Portret u suštini predstavlja apteozu porodice Obrenović, uzdizanje među bogove te porodice“, objasnila je Makarić.
Kako je kazala Makarić, portret je za vreme Prvog svetskog rata bio dosta oštećen, a tome je doprinelo i paljenje sveća u crkvici i prašina kojoj je stalno bio izložen.
„Slikar Miodrag Anđelković Daja je 2002. godine pokrenuo postupak za konzervaciju slike i već naredne godine preneta je republički Zavod za zaštitu spomenika kulture gde je restauraciju veoma uspešno obavila slikar konzervator Ružica Vasić. Portret je prvi put bio izložen u Beogradu, a potom je 2010. godine dopremljen u Niš zbog izložbe portreta iz fonda niškog Narodnog muzeja i od tada se nalazi u depou muzeja“, izjavila je Makarić.
Ona je dodala da bi najbolje rešenje bilo kada bi portret bio vraćen u crkvicu u Ćurlini, ali tamo bi bio veliki problem njegovog adekvatnog obezbeđenja, tako da je ideja o izlaganju u Svetosavskom domu mnogo realnija.
„Portret je vlasniško Eparhije niške i još 2010. godine tadašnji vladika Eparhije niške, a sada patrijarh srpski Irinej predložio je da se napravi kopija portreta i da se postavi u crkvi Svete Petke u Ćurlini, a da se origilani portret, sa kopijom rama postavi u Svetosavskom domu“, rekla je Makarić.
Arhitekta i predsednika gradskog Saveta za kulturno stvaralaštvo Hadži Ivan Redi, na čiju je inicijativu portret nedavno bio izložen u Svetosavskom domu, kazao je da je to jedan od prvih koraka da se odužimo kralju koji nas je beskrajno zadužio.
„Dodela priznanja na Dan oslobođenja Niša od Turaka bio je pravi momenat da se portret ponovo prikaže javnosti i zahvalan sam Narodnom muzeju i Skupštini grada Niša na podršci. Ono što svakako moramo da uradimo je da postavimo spomenik kralju na trgu koji nosi njegovo ime. U Savetu za kulturno stvaralaštvo smo nekoliko godina vodili taj postupak, međutim, zaustavljen je negde u institucijama grada“, istakao je Redi.
On je kazao da je nejasno zbog čega se spomenik nije našao u projektu za rekonstruciju Trga kralja Milana, ali da se iskreno nada da će biti postavljen do prvog narednog jubilelja, 2023. godine, kada grad slavi 145 godina od oslobođenja Turaka.
