Radomir Nikolić MORAVAC, rođen je u porodici Vladimira, kovača i Savke, krojačice, u vreme kada su zanati bili cenjeni i važni u životnim opredeljenjima.
Prvi susreti sa fotografijom, na seoskim okupljalištima, budili su u njemu divljenje i radoznalost prema toj neotkrivenoj čaroliji. Tokom gimnazijskih dana u Aleksincu, zahvaljujući prijateljstvu sa fotografom Vojom Miloševićem – Prokincem, počeo je da izučava zanat koji mu je obeležio budući život. Pozanavnje fotografije omoćilo mu je lakši i bezbolniji život tokom zarobljeništva u Beču i priliku da radi u jednom od tamošnjih najelitnijih fotografskih studija. Uprkos prilici da u Beču nastavi život i usavršavanje, kako je govorio, dušom i telom je pripadao Moravi.
Po povratku u rodni kraj, bio je angažovan kao foto-reporter u Štabu Prve armije a potom rešio da za svoj zanat, kojim je sve veštije vladao, dobije priznanje. Fotografijom supruge i ćerke, položio je majstorski ispit i preselio se u Niš. Svoju ljubav prema rodnom kraju ovekovečio je u svom umetničkom nadimku – MORAVAC je postao jedan od prvih umetničkih fotografa posleratnog perioda.
U njegovim ateljeima – od kućnog špajza, preko Niške banje do današnjeg u Pašićevoj ulici – zabeleženi su važni periodi kulturnog, industrijskog i istorijskog razvoja Niša i okoline.
U vreme zlatnog doba niškog Narodnog pozorišta pod upravnikovanjem Ljubiše Ružića i Bore Trajkovića, MORAVAC je od 1954. godine, na poziv Eugena Verbera, postao pozorišni fotograf. Mnoge nenadmašne dragulje svog i pozorišnog zanata, ovekovečio je kamerom dvorskog fotografa Sotira Nedeljkovića iz 1878.
Bavio se i reklamnom fotografijom za Duvansku industriju i Elektronsku industriju Niš. Među prvima se, od 1961. godine, bavio fotografijom u boji, i vrhunsku lepotu prirode i svoje oaze na Jastrebcu, beležio je savršenstvom velikog majstora.
