Gradski portal 018 – 10.12.2016
O mladiću koji maestralno svira saksofon čuo sam pre nekoliko meseci kada mi se rodila ideja da neki od svojih DJ nastupa upotpunim muzičkim instrumentom. Kako se zvučni val saksofona gotovo savršeno uklapa uz soulful, deep i tech house muziku, koju puštam u klubovima i kafićima, odlučio sam da potražim umešnog saksofonistu koji će malo uz improvizaciju, a malo više uz vežbu podržati moju ideju o sintezi saksofona i elektronske muzike. Nakon nekoliko nedelja bezuspešne potrage za saksofonistom nekom reverzibilnom kosmičkom silom saksofonista je došao k meni. Naime, radnik jednog kafića u kojem sam radio poznavao je tog mladog omnipotentnog saksofonistu jer mu je celi život komšija. Tako je jedna komšijska veza doprinela fuziji saksofona i elektronske muzike na mikro planu grada Niša. Na prvom „biznis sastanku“ sa ovim mladićem uporno sam ga zvao Ivan, ne kapirajući da se momak zove Iva. Čak sam ga i u telefonu upisao „Ivan Sax“, da bi posle nekoliko dana, kada smo postali prijatelji na Fejsbuku ukapirao da u njegovom imenu postoji „nepostojano n“. Iz kasnijeg poznanstva saznao sam da je ime Iva dobio po svom nedavno preminulom dedi, za koga je bio jako vezan i koji je umnogome uticao na formiranje njegovog muzičkog ukusa.
Iva junior je sa jedanaest godina počeo da svira klarinet i saksofon. Završio je srednju muzičku školu, a trenutno je na prvoj godini studija klarineta na Fakultetu umetnosti u Nišu. U Candy Dulfer se kune i ona za njega predstavlja jedno od glavnih izvorišta inspiracije. Sa samo dvanaest godina, 2008. nastupao je na svetski poznatom, a našem festivalu „EXIT“ sa grupom „GRUBB“ (Gypsy Roma Urban Balkan Beats) na MTV stejdžu. Talenat je već tada bio prepoznat, a odmah nakon „EXIT-a“ Iva je dobio ulaznu kartu u muzički creme de la creme. Sa devetnaest godina, tačnije 2015. osnovao je orkestar „Very Naiss“, sa kojim je nastupao na brojnim znamenitim festivalima u Srbiji, poput „Nishville Jazz festivala“ i „Guče“.
O Ivinim muzičkim počecima, o tome koliko je zahtevno svirati saksofon, kako je izgledao nastup na „EXIT-u“, kako je bilo sarađivati sa Anom Stanić, Biljom Krstić, Bojanom Stamenov i drugima, kao i o prvom albumu orkestra „Very Naiss“ koji treba da izađe u produkciji RTS-a, čitajte u redovima koji slede.
S obzirom na to da potičeš iz muzičke porodice, tvoja profesija je na neki način unapred bila određena. Čija je ideja bila da postaneš maestro saksofona?
S obzirom na to da sam odrastao uz muziku i uz zvuke saksofona,od prvih tonova koje sam čuo pa do danas, to je moja najveća ljubav. Deda je bio moj uzor, inače poznati saksofonista širom ex YU čije ime i nosim, i njegova muzika je najvećim delom uticala na moj izbor i dalji tok moje karijere.
Koliko je zahtevno svirati saksofon, u materijalnom smislu održavanja samog instrumenta i u smislu potrebnih veština?
Potrebno je dosta ulaganja, ali i odricanja, počev od kupovine instrumenta, preko održavanja, a i vremena koje sam proveo svirajući.
Kao student klarineta na Fakultetu umetnosti u Nišu osvajao si značajne nagrade na međunarodnim i republičkim takmičenjima za klarinet. Za koju nagradu si se najviše namučio, a koja nagrada ti je najdraža?
Tokom svog školovanja osvajao sam značajne nagrade na međunarodnim i republičkim takmičenjima. Nikad nisam pravio razliku između takmičenja. Svako sam shvatao jako ozbiljno i posvetio dosta vremena i pažnje svakoj kompoziciji i nastupu. Sve nagrade koje sam osvojio jednako su mi važne jer sam ih osvajao srcem i muzikom.
Prvi javni nastup imao si 2008. godine na svetski poznatom – a našem festivalu „EXIT“. Ovo je nesumnjivo bila velika privilegija za tebe kao mladog muzičara. Kako su izgledale pripreme za jedan ovako veliki događaj? Jesi li imao tremu i kako si se snašao?
Ozbiljno sam shvatio svoj prvi javni nastup na jednom od najposećenijih festivala u Evropi. Euforija i adrenalin koje sa sobom nosi nastup na tako velikom festivalu nisu ostavili prostor za tremu. Moje prvo pojavljivanje pred publikom prošlo je više nego dobro.
Idejni tvorac si imena i jedan od osnivača orkestra „Very Naiss“. Otkud ideja za ovakav naziv orkestra. Šta je tu „Veoma Lepo“, muzičari orkestra ili muzika koju svirate?
Ideja o osnivanju orkestra rodila se 2015. godine, kada smo se premijerno predstavili na „Nishvilu“, čiji organizatori su kumovali imenu orkestru. Članovi orkestra su veoma lepi ljudi, a muzika koju sviramo je „Very nice“.
Sa orkestrom „Very Naiss“ nastupao si i na „Nishvilu“ i u Guči. Na „Nishvilu“ se uglavnom svira džez muzika, a u Guči pretežno i najviše folk. Koju vrstu muzike svirate onda? Jeste li vi to svemoguć orkestar?
„Very Naiss“ kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa primesama džeza, fanka i roka. Muzika koju mi sviramo je „džez na niški način“, tako da imamo mogućnost da nastupamo na festivalima sa raznim tematikama.
U orkestru „Very Naiss“ nastupaš zajedno sa ocem, koji svira klavijaturu. Ko koga tu plaća, s obzirom na to da si ti osnovao orkestar?
Ja sam šef orkestra! (smeh)
Napomenuo si da si nastupao sa Anom Stanić, Biljom Krstić, prvim pobednikom „Pinkovih zvezda“ Ivanom Kurtićem, kao i sa glumcem Aljošom Vučkovićem i glumicom Bojanom Stefanović. Gde si sve nastupao sa njima i kako je došlo do ovih saradnji?
Nakon prvog javnog nastupa na EXIT-u, usledio je poziv za takmičenje „Najbolji orkestri Srbije“, koji se emitovao na prvom programu RTS-a. Aljoša Vučković i Bojana Stefanović su bili naši gosti na ovom takmičenju.
Na festivalu „Beogradski manifest“ predstavljali smo grad Niš ispred TON-a. Imali smo čast da sa nama nastupi naš Nišlija Ivan Kurtić. Sa Anom Stanić, Biljom Krstić i Bojanom Stamenov nastupali smo na festivalu „Dame pevaju romski bluz“, koji se održava u Mikser House-u.
Kao gost na poslednjem albumu orkestra „Very Naiss“ pojavljuje se i Bojana Stamenov. Kako je bilo sarađivati sa Bojanom? Ko je koga tu savetovao?
Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa našom predstavnicom „Eurosonga“, oboje smo pristupili jako profesionalno projektu.
Koliko dugo ste pripremali novi album? Koliko pesama će se naći na njemu i kada izlazi?
Spremali smo 6 meseci. Na albumu će se naći i par obrada, ali i naše autorske kompozicije. Broj kompozicija neka bude iznenađenje.
Očekujemo da početkom sledeće godine album bude u prodaji.
Na kojim muzičkim projektima si trenutno angažovan?
Trenutno sam angažovan u pozorišnoj predstavi „Žal za mladost – Koštana“ sa ekipom iz Narodnog pozorišta, i sa jednim talentovanim DJ-em na projektu „DJ n Sax“.
Na pitanje da li planira da muzičku karijeru nastavi u inostranstvu Iva odgovara: San svakog umetnika je da ima inostranu karijeru. Dobili smo ponudu od nekoliko kineskih festivala, u pregovorima smo.
Nakon značajnog iskustva koje je poneo iz RTS-ovog studija 6, gde je zajedno sa ostalim članovima orkestra „Very Naiss“ i Bojanom Stamenov snimio prvi album, Iva će nastaviti dedinim stopama i pokušati da postane cenjeni saksofonista, ne samo na Balkanu i u Evropi, već i šire.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
