Posle desetak dana krajem protekle godine kada su Nišlije udisale čistiji vazduh Niš se ponovo našao na listi gradova sa povišenim koncentracijama štetnih čestica. Na ulicima grada ponovo mogu da se vide građani sa maskama preko lica kako bi smanjili unos štetnih materija.
To, prema rečima profesora dr Branislava Tiodorovića, predsednika Saveta za zdravlje grada Niša, može da ublaži posledice udisanja zagađenog vazduha. On je dodao da u gradu postoje ustanove koje mogu kompetentno da prate zagađenje vazduha i na vreme skreću pažnju građanima.
Dodaje da grad Niš ipak nije treći grad po aerozagađenju kako je to navedeno u mnogim sredstvima informisanja jer na tom spisku nedostaju gradovi u kojima se nalaze najveći zagaćivači kao što su Smederevo, Pančevo ili Bor. „To ne znači da se mi pravdamo i da to nije tako, ali ipak treba biti objektivan“, dodao je Tiodorović.
Tiodorović ističe da je aerozagađenje veoma štetno i može da prouzrokuje mnoga obolenja na koja se nadovezuju infekcije i to je vrlo opasna kombinacija.
“Aerozagađenje oštećuje respiratorni sistem, organe za disanje, ali doprinosi i padu ukupnog imunološkog sistema”, kaže profesor dr Branislav Tiodorović. “Da bi smo se zaštitili na neki način moramo da preduzimamo neke preventivne mere. Teško da bi kod nas uspelo da baš svi nosimo maske i tako se zaštitimo jer to delimično deluje. Pored toga jako je važno provetravanje prostorija, ali i za to postoji određeno vreme. Prozori ne bi smeli da se otvaraju u rano jutro. Građani treba da izbegavaju i šetnje u rano juto ili predveče. Tada je najveće zagađenje. Tada je smog prisutan i tada se najviše izlažemo opasnosti”, savetuje Tiodorović.
Aerozagađenje je posebno prisutno u periodu pred i tokom zime, a suzbija se nizom mera koje se preuzimaju, pa i ekonomskim jer bi ono bilo znatno manje kada bi se za individualna ložišta koristila adekvatna goriva.
“Pred zimu i zimski period aerozagađenje je, delimično i zbog lokalnih ložišta jer svi ljudi nisu ekonomski spremni da nabave dobra goriva , pravo drvo, pelet i slično, i na taj način smanje ukupno zagađenje u gradu, najizraženije. Mnogi građani za loženje koriste i ono što nije tome namenjeno i to doprinosi da imamo pojavu koja ranije nije bila toliko ispoljena. Najbolje rešenje bi bila gasifikacija, ali se postavlja pitanje da li smo mi za to spremni”, kaže Tiodorović i dodaje da je i saobraćaj jedan od prvih i velikih zagadjivača vazduha jer nikada kao sada nismo imali ovako veliki broj automobila na ulicama.
