Povodom netačnog, tendencioznog, zlonamernog i pre svega politikantskog iznošenja tzv. ličnih stavova prof. dr Saše Živića u pojedinim medijima, koje ima za cilj da omalovaži pre svega kolege sa kojima radi, Upravu Kliničkog centra Niš, ali i državu Srbiju, koja je dala veliki doprinos razvoju zdravstva, smatrao sam da je potrebno da javnost Srbije upoznam sa tačnim, preciznim i konkretnim informacijama.
Danas, 19.12.2019 godine je tačno 2 godine i dva dana od kako smo svečano i sa velikim zadovoljstvom u prisustvu predsednika Republike i cele Vlade otvorili prvi novi, završeni Klinički centar u Nišu. Za nešto manje od 4 godine Niš i Srbija dobili su preko 44.000 metara kvadratnih najsavremenije opremljenog medicinskog centra. Investicija od preko 50 miliona evra. Moj lični stav a i egzaktan podatak je da u vreme kada je uvaženi prof. dr Saša Živić bio direktor Kliničkog centra Niš tačnije od 2000. do 2012. godine nije urađeno po mnogim pitanjima NIŠTA.
Moj lični stav je takođe i da smo u poslednje tri godine od Ministarstva zdravlja tj. Vlade Republike Srbije dobili tri najsavremenija aparata za zračenu terapiju, čime smo postigli da se po planu Ministarstva zdravlja postigne regionalna zastupljenost i poveća kvalitet zračne terapije za sve pacijente.
U kategoriju ličnih stavova mogu da sa ponosom pomenem da je urađeno i preko 1.500 kardiohirurških intervencija na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Niš za nepunih 5 godina, ali i da podsetim da je od 2000. do 2012. godine na istom prostoru današnje Kardiohirurgije u Nišu bila što livada, što nezavršena građevina od 2.500 metara kvadratnih.
Na Dečijoj internoj klinici Kliničkog centra Niš bilo je 135-oro zapošljenih 2003-će godine, 2012-te godine 148 a danas je 165-oro. Interesantno ja ali i tačno da je 2003-će godine bilo 36 lekara na Dečijoj internoj Klinici a danas ih ima 44. računajući i dvoje mladih talenata koji se primaju sutra. Planskim aktivnostima kordiniranim sa Ministrom zdravlja 4-oro lekara je baš na specijalizaciji iz dečije neurologije. Moj lični stav je i tačan podatak da je na istoj Klinici pregledano preko 34.000 mališana iz Niša i juga Srbije, ali i da je u istoj zgradi na Klinici za Dečiju hirurgiju pregledano preko 30.000 pacijenata starosti do 18. godina. Samo na odeljenjima dečije neurologije i dečije kardiologije naši subspecijalisti pregledali su ukupno preko 4.500 mališana.
Nije lični stav već precizan podatak za ponos, da je u specijalističkim ambulantama Kliničkog centra Niš do današnjeg dana pruženo preko 700.000 usluga pacijentima. Da ne napominjem i da je otvoreno preko 110.000 istorija bolesti pacijentima, koji su dobili usluge na najsavremenijim aparatima i najboljim uslovima u regionu.
Moj lični stav je u sledećem a na šta sam posebno ponosan, kao subspecijalista neuroradiologije je i oprema u Centru za Radiologiju KC Niš, obezbeđena iz budžeta Vlade Republike Srbije gde na magnetnoj rezonanci od 3 T pregledamo decu, na najsavremenijim MSCT aparatima reagujemo u hitnim stanjima ili najnovijim angiosalama rešavamo invazivne procedure. Lični stav je da smo ne samo lečili, već na polju preventive samo ove godine, uradili više od 9.000 mamografija i pregledali preko 10.000 ljudi na preventivnim pregledima, koje smo u kordinaciji sa Ministartvom Zdravlja obavljali.
Nakon završetka nove zgrade Kliničkog centra Niš nije se stalo sa investicijama, već je samo za neophodnu opremu, Klinike za očne bolesti, Klinike za uvo, grlo i nos i Klinike za neurohirurgiju, Ministarstvo Zdravlja izdvojilo preko 100 miliona dinara. Topla veza Ginekologije i Dečijih klinika, Helidrom, kao i kompletno asfaltiranje i osvetljavanje kruga Kliničkog centra Niš, koštali su takođe toliko, uz brojne aparate kojima smo opremili pojedine Klinike i Centre.
Na kraju kao još jedan lični stav mogu da konstatujem da nikada nisam svojatao kroz izraze ’’moja bolnica’’ Klinički centar u Nišu, koji pripada svim Nišlijama, građanima juga Srbije, ali i celoj Srbiji, iako sam 3 godine bio zamenik direktora, a već 8 godina direktor jedne od najvećih zdravstvenih ustanova kod nas i da smatram da nije dobro, etički, ali ni kolegijalno da se sitnim politikanstvom prikupljaju jeftini politički poeni.
Lični stav je i da su funkcije prolazne, ali beli mantil kao i obraz mora da ostane čist.
Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i direktor Kliničkog centra Niš Zoran Radovanović.
Da si je svojatao, i da si ikad pomislio ‘ovo je moja bolnica’, mozda bi bila bolje opremljena ( kao tvoja kuca ili stan), cistija (kao tvoja kola na primer), bolesnici bi pristojno jeli (kao tvoja deca), ali posto je tvoja samo kad primis platu ili mito (i radno mesto ti je mito za lojalnost onom mamlazu u Beogradu), boli te uvo za sve sto mi vidimo, jer samo slep ne vidi katastrofu uprkos svim brojkama koje iznosis(statistika, nasa dika, sto pozelis to naslika). Iskusio sam spremnost naseg zdravstva na kozi svojih najblizih u zadnjih nekoliko godina, neki su platili glavom nedostatak aparata, lekova, aljkavost, sporost, nedostatak komunikacije izmedju klinika unutar i izvan bolnice. Moj clanak o tome sta sve ne valja(poduprt izvestajima, otpusnim listama, fotografijama, ne brojkama koje tebi daju dezurni SNS ‘kozmeticari’ ), bi bio mnogo duzi od tvog clanka sta valja u KC, a to ne valja. Imas srece da ni ovo ni tvoj clanak niko ne cita, pa necu da gubim vreme. Usput, ja nisam vlasnik firme u kojoj radim, ali uvek kazem ‘moja firma’, a to se ne zove svojatanje , nego odgovrnost, o kojoj ti nemas pojma