„Jesenje predvečerje nad gradom. Ljubičasti purpur. Zvuk na ugašenoj plavoj podlozi. Krovovi od pečene umbre mašu golim granama.
Po neki neonski treptaj govori da veče dolazi. Urbana pastorala. To je doba kada osećamo miris gradskih galerija, ovog puta jedne galerije odevene čojom, kojaliči na prevrnute bilijarske stolove.
Pobegoše tonovi zelene čoje. Bljesnu svetlost sa verande, koja podseća na otkinutu pesmu, naslikanu likovnim jezikom. Toplo sivilo naslona balkona zove na odmor.
Replika, kopija, nemoć ili demonstracija sile, možda hrabrost, u svakom slučaju – iskreno, pomalo plašljivo, nedovršeno a opet dobro stoji.
Pronadjena likovna mera. Uđoše figure u sliku, mašu krilima, kriču kao galebovi iz jedne pesme.
„Sliku ne treba završavati, kada je završiš ti je uništiš“ govorio je Pikaso.
Krici se pretvoriše u harmoničnu pesmu. Figure izađoše iz slike. Osta sklad. Probudiše se zaboravljena proleća. Ožive vetar i ponese rađanje iskrice koja ovenčava svet.“
Sada je 2013. godina a tako sam napisao pre 13 godina, videvši sliku mr Lidije Mine Šarović na upućuje na neizbežnu interaktivnost.
Mi njene sliek ne doživljavamo smao kao likovnu formu i sadržaj, već tražimo dalje, dokle god ne dodirnemo, makar, metafizičku egzistentnost, koja nas upućuje na šifre jednoj od gradskih izložbi „Lune“.
Danas sve to vidim isto, smao malo drugačije, baš kao što i ona drugačije objašnjava svoje delo. Ona spaja različite oblasti prividno nespojive a od te simbioze izvlači likovno delo kao esenciju. Njena naglašena sklonost ka različitim doktrinama (filozofija-sociologija, književnost, fizika, muzika…) doprinosi, daje njenom likovnom izrazu notu multidisciplinarnosti.
Njeno delo, nije slika koja govori jedino likovnim jezikom. Mina nastoji da sliku gleda kao epilog sveobuhvatnosti koji nastaje kao reaktivna refleksija. Ona izuzetno shvata da jednostavnost proizilazi iz polja informativnosti, tako da svojom slikom i poruke.
Put kojim ona ide, ponekad i nju zbuni, ali za kratko vreme saznaje da je dotakla polje koje još uvek ne možemo objasniti, polje transcedentalnosti. Za stvaraoca, taj oblik spoznaje je deo koji obogaćuje stvaralački nagon.
Ovaj oblik snage, mr Lidija Mina Šarović je spoznala i nije neophodno objašnjavati ga jer je neobjašnjivo.
Blago onim stvaraocima koji od primarne estetike, koja se kreće u realističnom svetu, uzimaju samo ono esencijalno.
To mogu samo retki stvaraoci a među njima je i Mina.
Prof.mr Slavoljub Todorović Zorkin
Amalgam novih izazova
Pristupajući likovnim ostvarenjima G-dje Lidije Mine Šarović, shvatio sam da uporište tumačenja njenih radova moram potražiti u pismenom elaboriranju, kojih se ona, kao retko ko, uporno i dosledno drži.
Ona kaže : “Ceo kolorit na slikama, nalazi se između robusnog kolorizma i oporog fovizma. Boja je sputana u krajnjem intentitetu, crtežom koji pokušava da se oživi u slici. On jeu početku dramatičan i napet, kada je blizu suštinskog.“
Bio sam u dilemi – šta čemu prethodi- ideja realizaciji ili obrnuto? Daljim ispitivanjem njenih tekstova, koji se blisko dotiču slikarstva, zaključujem da ona jasno kaže „koliko god ideja bila izuzetna, ona ne garantuje da će i realizacija biti adekvatna. Jasno je, da je ideja starija od likovne egzekucije. Kada ovo kažem, svakako mislim na njenu odluku, da napusti tzv. figurativno slikarstvo, koje je u osnovi bilo tonsko, dok je tematski – klasičan žanr – odnos majke i deteta u raznoj životnoj dobi.
Interesovanje i ispitivanje veze roditelja i dece je, u tom njenom periodu, bilo drugog karaktera, te o njenom današnjem slikarstvu, možemo govoriti, tek posle njenog zaključka kojem smo i započeli ovaj tekst.
To je period kada Lidija Mina Šarović, dve vrlo važne likovne komponente, koje su u njenom figurativnom periodu bile efemerne, gotovo ignoriše i o tome će se i ubuduće starati.
Dakle, to je njen definitivni zaokret ka asocijativnom (nikako apstraktnom).
Čini mi se da je faza, u kojoj se sada nalazi, samo logičan iskorak i rezultat zrelosti. Samim činom negovanja kompozicije i kolorističke harmonije, govori nam o naporu kome se ona svesno izložila. Umesto melodramskih tema, njene rane faze, ona se danas uspešno snalazi u složenoj igri zglobljavanja novih izazova, koji su iskrsli pre nju – kompozicija, boja te konačno crtež koji amalgamiše te elemente u zvučnu sintezu.
Lidija Mina Šarović je na putu novih izazova, koje će ona, znajući njenu upornost i lucidnost, uspešno savladati…
Prof. mr Miodrag Anđelković
