U Paviljonu u Niškoj tvrđavi večeras u 19 sati biće otvorena izložba instalacija i printova niškog umetnika Borisa Kandolfa, pod nazivom „Whiteness of Whiteness – Streaming Silence in 24 fps”. Postavka donosi uvid u deo njegovog aktuelnog umetničkog opusa, kroz istraživanje beline, svetlosti i granica ljudske percepcije.
Pojedina dela iz novijeg ciklusa Borisa Kandolfa publika u Nišu imala je priliku da vidi u okviru više izdanja izložbe „Niški crtež”, kao i na izložbi „Mera granica – Izbor iz aktuelne umetničke prakse Niša”. Nova postavka u Paviljonu u Tvrđavi donosi širi uvid u ovaj deo njegovog opusa, usmeren na preispitivanje odnosa svetlosti, materije i pogleda.
„Belo je uvek nečije – belo platno, beli zid, beli sneg. Ono pripada površini, drži se za predmet kao što se ime drži za lice. I upravo tu počinje put: ne kao hod kroz prostor, već kao polagano skidanje onoga što svetlost koristi da bi bila prepoznata. Jer svetlost sama po sebi nema boju; boja je maska koju joj materija nameće, kompromis između izvora i oka koje još ne ume da gleda direktno. Kada se te maske počnu osipati – kada oblik izgubi oštrinu, kada se ime odvoji od stvari, kada se sećanje rastvori u samom trenutku gledanja ono što ostaje više se ne može nazvati belim, jer nema čega da bude svojstvo. To je belina: ne boja, već odsustvo svega što je boju činilo mogućom. Ali ni belina nije kraj. Ona je još uvek nešto što se ’vidi’, još uvek predmet pogleda, još uvek ono ’tamo’ naspram onoga ’ovde’. Obrt nastaje tek kada se i ta poslednja razlika uruši”, naveo je autor.
Kako je Kandolf objasnio, dostizanje „Beline Beline” ne podrazumeva dolazak do nekog novog prostora, već promenu samog načina gledanja. U tom trenutku nestaje razlika između onoga ko posmatra i onoga što je posmatrano, a svetlost prestaje da bude nešto što osvetljava predmete i postaje neposredno iskustvo samo po sebi.
Boris Kandolf rođen je 1959. godine u Nišu. Diplomirao je 1985. godine na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, na odseku za grafiku. Od 2000. do 2024. godine radio je kao profesor stručnih predmeta u Umetničkoj školi u Nišu.
Od 1986. godine učestvuje na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a svoja dela predstavljao je i na međunarodnim umetničkim sajmovima u Beču, Moskvi, Kelnu i Bolcanu. Učestvovao je i u projektima „Imago Mundi” kolekcije Lučana Benetona, čije su postavke predstavljene u Sarajevu i Trstu.
Među njegovim samostalnim izložbama izdvajaju se postavke u galeriji „Zvono” u Beogradu, gde je izlagao 1998, 2004. i 2018. godine. Dobitnik je druge nagrade za proširene medije na Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu 1998. godine, prve nagrade na izložbi „Niški crtež” 2001. i treće nagrade na izložbi „Slike tranzicije” 2002. godine.
