Gradski Portal 018 – 31.07.2017
Stranih turista u Nišu ima sve više iz godine u godinu što je dokaz da se turistička ponuda Niša obogaćuje, a grad postaje sve atraktivniji. Gotovo svakog dana, samo u Tvrđavi mogu da se čuju slovenački, španski, kineski, tajlandski, bugarski i još po neki jazik. Obilazak Tvrđave je organizovan, ali turisti mogu i sami da prošetaju Niškom tvrđavom pri čemu fotoaparatima beleže najzanimljivije detalje.Predah od istorije potraže uglavnom u Gradskoj bašti koja je otvorena pre godinu dana u dvorištu JKP „Mediana“. Osim ostalih ponuda u bašti, turistima pažnju najviše privlači grb negdašnje države Jugoslavije. Tu nastaje i najveći broj fotografija.
Da je Grdska bašta jedna od najposećenijih ponuda u okviru zidina Niške tvrđave potvrđuje i direktor JKP „Mediana“, Bratislav Vučković. Prema njegovim rečima, mada se zvanična evidencija ne vodi, baštu je za godinu dana posetilo blizu 30.000 ljudi.Počeli smo, kaže Vučković, skromno sa ponudom rasada i izložbom cveća, a postali smo kutak gde Nišlije rado provode slobodno vreme sa decom, a turisti uživaju u sadržajima koji su im ponuđeni.
„Posebno nam je drago što Gradsku baštu posećuju strani turisti, a ima ih kako iz bivših republika i susedne Bugarske još i iz dalekih zemalja“, kaže direktor Vučković. „Turisti iz bivših republika Jugoslavije oduševljeni su starim grbom zemlje koje više nema i tu nastane najveći broj fotografija. Proteklog vikenda je baštu posetila grupa od pedesetak turista iz Slovenije i, verovali ili ne, oduševili su se baš tim grbom. Da li je u pitanju nostalgija ili nešto drugo, to oni znaju. Da su utisci iz Gradske bašte pozitivni, svedoči i knjiga utisaka koja je prepuna pohvala na najrazličitijim jezicima. Uglavnom su to pozitivni komentari o našoj bašti“.
Otvaranjem Gradske bašte u prostoru koji je nekada služio kao parking mesto za vozila komunalnog preduzeća i odlaganje alata, na ovu ideju nije stavljena tačka. Ponuda bašte se stalno dopunjuje novim sadržajima na radost, pre svega, najmlađih koji su ovde mogli da nauče da se pilići na legu u rernama, ali i da paradjz ne raste u frižideru.
„Nakon samog otvaranja bašte, otvoreli smo i Gradsku cećaru, a potom smo napravili i mali zoo vrt u jednom delu gde mališani Niša mogu da vide koke sa pilićima, ali i ostale životinje“, dodaje Bratislav Vučković. „Nismo se ni tu zaustavili, pa smo nedavno u bašti formirali i Srpski vrt u kome deca mogu da vide kako izgleda i raste zasađeni paradajz, paprika, krastavac, kupus i još neko povrće. Na taj način smo pokušali da postanemo bliži prirodi, ali i da prirodu približimo deci. U nekom narednom periodu imamo i nove ideje koje planiramo da realizujemo“.
U bašti se nalazi i bankomat knjiga za ljubitelje lepo pisane reči, koji žele da se posvete čitanju okruženi prirodom i tišinom. U tome svesrdno pomaže Narodna biblioteka „Stevan Sremac“. Čitaoci sami izaberu knjigu, posvete se čitanju, a potom je vrate na mesto odakle su je izvukli.
„Posebno nam je drago da bašta privlači i pažnju poznatih ličnosti, a postetili su je od naše rok legende Bore Đorđevića Čorbe, potom članova Yu grupe, do njegovog visočanstva prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića koji je u znak sećanja na posetu, bašti poklonio i jednu klupu.Obišao nas je i ambasador Finske u Srbiji, tako da je bašta postala prostor koji je zanimljiv svima“.
Osim što u ovom kutku može da se predahne od svakodnevnih obaveza, bašta je postala mesto i mnogih kulturnih događaja što je dodatno oplemenjuje.
„Do sada smo u bašti imali nekoliko pozorišnih predstava, Nušićeva „Pisma kaplara“ ovde premijerno izvedena, Dragan Milošević je izabrao baš ovaj prostor za promociju svojih knjiga „Srpske heroine“ i „Nacionalni budilnig“, zatim, tu je Dragana Jovanović, niška glumica odigrala svoju predstavu.Dolaze nam i izviđači, ali i mnoge nevladine organizacije, gostuju nam i dečija pozorišta, Umetnička škola je u bašti organizovala likovnu koloniju koja će postati tradicinalna“.
U planu je, dodaje direktor Vučković da se u Gradskoj bašti napravi i Etno kutak sa proizvodima srpske grnčarije, kako bi ovaj kutak bio još bogatiji i još lepši nego što je sada.
V. Petrović
