Gradski Portal 018 – 27.11.2018 Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Koliko smo humani, koliko je filantropija zastupljena među našim ljudima u zemlji i u dijaspori – o ovoma se danas razgovaralo u Media reform centru na takozvanom “Medijskom doručku” na kome su Fondacija „Ana i Vlade Divac“ i Trag fondacija predstavile istraživanje o stavovima javnog mnjenja o filantropiji. Rezultate istraživanja predstavili su Marija Mitrović i Dragan Srećković iz Trag fondacije kao i Željko Mitkovski i Tamara Vlaškalin iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
Rezultati istraživanja kažu da je dve trećine građana Srbije doniralo na neki nači a tolikoisto je spremno da donira i ubuduće ukoliko vide neki problem. Donacije su najčešće novčane i to pretežno putem SMS-a, ali ima i donacija u robi, ili kombinovano, u novcu i robi. Manji broj ljudi je spremno da donatorski volontira , a manje ima volontiranja,
Dragan Srećković iz Trag fondacije kaže da u Srbiji najčešće doniraju novac jer kada uplatite nekome novac efekat se brzo vide i to ljude više motiviše da daju.
Gada su u pitanju oblasti, ili teme u kojma se donira Srećković kaže :
“Najčešće su to teme za koje se ljudi emotivno vežu, a to su socijalno ugroženi ljudi i porodice, ili su to bolesni ljudi, za decu se najviše daje, ili pak osobe kojima je potrebna hitna zdravstvena intervencija. U tim slučajevima ljudi brzo reaguju i hoće da pomognu, dok su manje spremni da daju tamo gde postoje neke socijalne distance u našem društvu i gde postoji neka udaljenost između većine i grupa koje su marginalizovane”, rekao je Srećković koji dodaje da je jedna od prepreka da se više donira materijalna situacija u kojoj se ljudi nalaze.
“Oni to i navode u našem istraživanju, ali iskustva iz sveta kažu da to ne mora da bude razlog. Potrebno je raditi na tome da se razvija solidarnost i to da i nečije malo može nekome da pomogne. Preko 50 odsto ljudi u Srbiji se slaže da, kada bi svako od nas dao maker malo, zajedno bi uradili puno.To je dobra poruka jer ljudi prepoznaju, da bez obzira u kom društvu živeli, mogu, ako svi daju, da se stvari pomere na bolje”, zaključuje Srećković.
Željko Mitkovski, koordinator projekta Ana i Vlade Divac dodaje da je petina dijaspore donirala u poslednjih 12 meseci. Istraživanje je sprovedeno u septembru i početkom oktobra na uzorku od 5.000 ljudi iz 83 zemlje. Kada se radi o donatorima, o ljudima koji su strateški donirali u poslednjih 12 meseci, istraživanje je izvedeno na uzorku od 529 donatora iz 18 zemalja.
“I dalje postoji prostor za unapređenje saradnje, da su dijaspori jako važni mediji da bi bili informisani o tome koji su problemi stanovnika Srbije, kako organizacije civilnog društva rade i slično”, kaže Željko Mitkovski. “Ono što je takođe važno je da civilno društvo treba da poradi više na transparentnosti ali je procese doniranja trebalo olakšati kako bi dijaspora mogla više da ulaže u našu zemlju. Tu konkretno mislimo na masovnije uvođenje onlajn donacija”.
Motivi za donaciju kada se radi o dijaspori su, pre svega plemenitost, potom osećaj donatora da je potrebno da pomognu drugima, što žele da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, a često ističu i to da u zemljama u kojima žive postoji kultura davanja i sve njihove kolege doniraju nekim organizacijama u zemlji.
“Dijaspora najviše pomaže novčano, vrlo malo volonterskim radom, donacije se uplaćuju preko fondacija, a jedan procenat ide preko organizacija u zemljama gde oni žive, pa se to onda prosleđuje nama. Kada su u pitanju teme, zdravstvo je najpopularnija tema bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili bolnice, a potom i smanjenje siromaštva koje je dijaspora prepoznala kao cažan problem”.
Istraživanja su sprovedena u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju za dobročinstvo dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
