U Naučno-tehnološkom parku u Nišu danas je održan skup posvećen boljoj i zdravijoj ishrani, očuvanju prirode i smanjenju bacanja hrane. Događaj pod nazivom „Subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema“ okupio je stručnjake, predstavnike institucija, proizvođače hrane i druge učesnike koji su razgovarali o tome kako da se prehrambeni sistemi u Srbiji poboljšaju i postanu održiviji.
U fokusu su bile tri važne teme: životna sredina – klimatske promene, zagađenje i gubitak biljnih i životinjskih vrsta, otpad od hrane i gubici hrane, kao i važnost zdrave i uravnotežene ishrane.
„Transformacija prehrambenih sistema znači da ne budu više ovako teški i problematični za prirodu i zdravlje ljudi, da pokreću klimatske promene. Jedna promena celog poljoprivrednog sektora, koji je vrlo intenzivan, nešto što pomaže razvoju prirode i društvenoj zajednici”, navodi Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine i ističe da je to možda ključno za opstanak cele ljudske rase.
Meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mirjam Vukadinović Mandić ističe da je poljoprivreda veoma ugrožena klimatskim promenama.
„Poljoprivreda već sada trpi velike štete zbog ekstremnih vremenskih uslova zbog klimatskih promena. U poslednjih 20-ak godina procena minimalne štete od svih klimatskih događaja su oko 6,8 milijardi dolara. Od toga 70 posto štete od suše i visokih temperatura. Sada ih ima mnogo više nego u prošlosti”, istakla je prof. Vukadinović Mandić.
Mora da se posveti pažnja i smanjenju otpada hrane. Od njive do dolaska na tezge baci se jedna trećina.
„Na nivou Evropske unije baci se jedna trećina proizvedene hrane. Govorimo o 132 kilograma hrane po glavi stanovnika. To je ogromna količina hrana, a u isto vreme imamo ljude koji nemaju dovoljno hrane da obezbede za sebe. U Srbiji je to, po nekim podacima, 80 do 83 kilograma po glavi stanovnika”, rekla je Kata Trifković, konsultant za inovacije.
Naši poljoprivrednici još nisu krenuli sa transformacijom. To ide jako teško, jer oni ne mogu sami da iznesu taj put i da reše probleme koji se odnose na širu zajednicu, ocenjuje prof. Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
„Već imamo probleme, ali ako ne rešimo ova pitanja, za deset, dvadeset godina stvarno ćemo se suočiti. Sa aspekta poljoprivredno-prehrambenih sistema već jesmo u problemu. Rešenja smo mogli da tražimo još ranije. Zakonodavni okvir postoji, ali sprovođenje na terenu ima poteškoća, što znači da to traži transformacija od naših farmera, i od nacionalnih vlada i međunarodnih organizacija”, izjavio je prof. Kučević.
Današnji skup će pomoći da Srbije formuliše svoje ciljeve i doprinose, pred Samit o prehrambenim sistemima, koji se ove godine održava u Etiopiji. Srbija je deo ove globalne inicijative, koju su pokrenule Ujedinjene nacije.
