I u trećoj deceniji dvadeset i prvog veka tehnološke inovacije menjaju svet na najrazličitije načine. Munjevit razvoj infrastrukture, računari koji staju u džep i bežične mreže učinili su da na bilo kojem mestu i gotovo instant možemo pristupiti dnevno-informativnim vestima, najdražim pesmama, filmovima i serijama ili nam omogućavaju da obavimo video razgovore sa osobama od kojih nas fizički dele okeani.
Nove tehnologije proizvode nove navike kod ljudi, povezuju nas na nove i drugačije načine i čine nam svakodnevnicu lakšom. Kako bi savremeni čovek odgovorio zahtevima koje digitalno doba nameće, on je u obavezi da koristi i razume nove tehnologije.
Sposobnost da procenimo, analiziramo i kritički koristimo informacije koje dobijamo sa naših pametnih telefona i računara naziva se digitalna pismenost. Pod ovim pojmom podrazumevamo da osoba kritički koristi moderne tehnologije i da ima sposobnost uključenja u onlajn zajednice, forume i društvene mreže.
U narednih nekoliko tekstova, cilj je približimo moderne tehnologije i kako njihova upotreba utiče na razvoj društva, kao i da se upoznamo sa digitalnom pismenošću i razumemo zašto je ona važna.
Revolucija u komunikaciji – pojava smartfonova
Koliko ste puta videli osobe u restoranu koje sede za istim stolom i ne razgovaraju, već nemo gledaju u svoje “pametne” telefone? Na koliko koncerata ste prisustvovali na kojima publika gleda svoje muzičke idole kroz ekran telefona na kojem je upaljeno snimanje kamerom? Komunikacija bez sumnje nije ostala ista od pojave prenosnih računara ili pametnih “smart” telefona i donela kako negativne tako i pozitivne promene.
Dr Marija Vujović, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu ističe da u ovom specifičnom vremenu i pojavi pandemije vidi samo pozitivne strane uportebe pametnih telefona i bežičnog interneta.
“Reč je o revoluciji, značajnoj poput pronalaska štamparske prese. Digitalni prostor je postao naš prirodni prostor, mi u njemu komuniciramo, kupujemo, obrazujemo se, kao u stvarnom životu. I u ovom trenutku, kada su nam se životi preselili u onlajn prostor, i kada taj život funkcioniše, samo vidim dobre strane pojave smartfonova i širokopojasnog interneta,” istakla je profesorka Vujović.
Prema informacijama koje pruža istraživanje Republičkog zavoda za statistiku više domova u Srbiji ima pristup računarima i intenetu nego kanalizaciji. Kada je reč o tome koliko racionalno koristimo pametne telefone, dr Marija Vujović smatra da sveprisutnost računara ne znači da umemo njima pravilno da rukujemo.
“Vi možete kod kuće da imate i knjige, a da ne znate da čitate. Posedovanje elektronskih uređaja i pristup internetu ne garantuju digitalnu pismenost. Građani, mladi i deca moraju da se edukuju. Dobro je što pristup internetu ima veliki broj domaćinstava u Srbiji, ali nije dobro što manji procenat ima priključak na kanalizacionu mrežu,” zaključila je dr Marija Vujović.
Digitalizacija ukida čekanje u redovima
Odgovor na pitanje važnosti digitalne pismenosti u mnogome leži u rasprostanjenosti digitalnih platformi. Asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo niškog Filozofskog fakulteta, Neven Obradović, ukazuje na najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statististiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima i privredi koje je objavljeno krajem septembra ove godine.
Ono pokazuje da je zastupljenost računara u našim domaćinstvima nešto iznad 74,3%, što je povećanje od 1,2% u odnosu na prethodnu godinu. Kada je upotreba interneta u pitanju, 90,5% korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu internet konekciju, dok mobilnu internet konekciju ima 71,9% domaćinstava u Srbiji. Uopšteno gledano 80,8% domaćinstava poseduje internet konekciju. Istraživanje je takođe pokazalo da je u poslednja tri meseca preko 4 miliona stanovnika koristilo internet. Dakle, rezultati istraživanja ukazuju da se digitalne tehnologije sve više koriste u svim kategorijama stanovništva.
Digitalna pismenost ne obuhvata samo puko poznavanje rada na računaru, ona je i osnov za funkcionisanje individue u sve digitalizovanijem okruženju. Dr Neven Obradović ukazao je da ona donosi i brojne benefite.
„Digitalizacija omogućava niz benefita građanima, ali je činjenica da se usled nedovoljne digitalne pismenosti, isti ne koriste. Kao banalan primer možemo da uzmemo redove ispred banaka i komunalnih preduzeća za plaćanje računa. Izuzmimo penzionere, uvek je u tim redovima i priličan broj osoba srednjih godina, koji bi taj red mogli da izbegnu upotrebom internet bankarstva,“ ističe Obradović.
Digitalna pismenost neophodna za kvalitetno obrazovanje i zaposlenje
Silom prilika, tokom epidemije su se i institucije formalnog obrazovanja u Srbiji, ali i u celom svetu, preselile na internet. Učenici i studenti i dalje imaju priliku da se formalno obrazuju preko interneta koji se do pojave koronavirusa mahom koristio pri neformalnom obrazovanju.
“Fakulteti su se zaista dobro prilagodili online nastavi, kada je konkretno reč o Filozofskom fakultetu u Nišu mogu da kažem da to funkcioniše perfektno i tom entuzijazmu podjednako doprinose i nastavnici i studenti. Ipak, sasvim sam siguran da ništa ne može da zameni klasičan oblik nastave. Direktan kontakt između profesora, saradnika i studenata je najbolji mogući oblik prenošenja znanja. Interaktivnost koju omogućava nastava u učionici nikada se ne može postići u virtuelnom pandanu. O praktičnom radu i vežbama ne treba ni govoriti. Neki elementi poput elektronske predaje domaćih zadataka svakako mogu biti od koristi i potencijalno se mogu zadržati i nakon ove pandemije, ali ništa više od toga,” ističe dr Neven Obradović.
Kada je u pitanju digitalna kompetencija, Obradović ne sumnja da postoji čvrsta veza između digitalne pismenosti i kvalitenog obrazovanja i zaposlenja.
„Digitalna pismenost je uslov za kvalitetno visokoškolsko obrazovanje u savremenom društvu. Kroz ovaj segment obrazovnog procesa digitalna pismenost bi trebalo da se podigne na jedan viši stepen od prosečnog i što je još važnije potrebno je steći naviku za celoživotno učenje u ovoj oblasti. Kada govorimo o zaposlenju, tu je već suvišno govoriti da je digitalna pismenost danas uslov za uspešnu karijeru u bilo kojem poslu,“ zaključuje dr Neven Obradović.
Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Digitaliziranje“ koji je finansijski podržao Grad Niš kroz projektno sufinanciranje za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2020. godinu.
