Komisija za dodelu Nagrada „Svetislav Milić“ – mladima od srca donela je jednoglasnu odluku da nagradu u oblasti humanitarnih aktivnosti i mirne borbe za ljudska prava dobije Danilo Đokić, mladi humanitarac i učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu. Danilo je bio jedan od prvih nagradjnih na ovom konkursu i bio je to za njega, kako sam kaže, vetar u leđa da nastavi sa humanitarnim radom. Danas je Danilo predsednik i koordinator kancelarije Fondacije „Zajendo za mlade“ u Nišu, koju je osnovala profesorka dr Danica Grujičić, sada ministarka zdravlja, i član Upravnog odbora Fondacije.
Nagrada „Svetislav Milić“ mu se dodeljuje „za izvanredne rezultate u oblasti humanitarnih aktivnosti i mirne borbe za ljudska prava“.
Nedavno je učestvovao u pripremi Samita „Otvoreni svet“ u organizaciji Fondacije „Zajedno za mlade“ koji je održan na Zlatiboru. Okupio je mlade 2740 mladih ljudi iz 47 zemalja iz celog sveta i preko 100 panelista.
„Razgovarali smo o omladinskom aktivizmu, start ap kompanijama, omladinska politika, medijima i kulturi. Gost nam je bio i Emir Kusturica koji je imao svoje predavanje. Dosta tema je bilo posvećeno i zdravstvu. Samitu je prisustvovala i profesorka dr Danica Grujičić. Ovakvi su sureti su značajni za mlade. Okupili su najbolji među najboljima koje su birali gradovi, a osnovna ideja je bila da okupimo „pamet“ ovog sveta i naše zemlje, da se razmene iskustva i čuje nešto novo, da se jednog dana ti mladi ljudi koji će biti na važnim nestima u svojim zemljama sete Srbije i da su upoznali nekog od nas i da nije sve baš tako kako se u njihovim zemljama predstavlja. To je simbioza mladosti, nauke i humanitarnog rada, šta lepše ima od toga“, kaže Danilo Đokić.
Danilo Đokić je rođen 22.maja 2001.godine u Nišu.
Osnovnu školu završio je u Oblačini, opština Merošina, kao nosilac „Vukove diplome“ i učenik generacije. Završio je Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu. U gimnaziji je bio predsednik Učeničkog parlamenta svoje škole. Još od malena pokazivao je talanat za crtanje. Sa samo šest godina njegov rad je bio zapažen na međunarodnoj likovnoj smotri u Bugarskoj, u žiriju je bila tadašnja evropska komesarka za zaštitu prava potrošača Meglena Kuneva koja je njegov rad ocenila najvišom ocenom. Do sada je poklonio preko stotinu portreta između ostalih i ambasadoru Rusije Aleksandru Čepurinu, profesorki dr Danici Grujičić, gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski i mnogim glumcima i umetnicima.
„Humanitarnim radom sam počeo da se bavi sasvim slučajno, kada je moja drugarica iz škole morala hitno da ode na operaciju vida u Moskvu. Potrebno je bilo da se prikupi veliki novac za to i onda sam došao na ideju da crtam i prodajem svoje radove u holu gimnazije i da na taj način prikupim novac“, kaže Danilo Đokić , sada student treće godine Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu na smeru za arhitekturu.
Od tog trenutka mladi Danilo već par godina redovno radi i prikuplja pomoć za ugrožene. Njegov humanitarni rad nije ostao zapažen kako od strane javnosti tako i od profesorke dr Danice Grujučić koja je, kaže mladi Danilo, svojim savetima i podstrekom u mnogome uticala na izbor puta kojim je Danilo u budućnosti koračati.
„Sa doktorkom Danicom susret nije bio slučajan i mislim da slučajnosti ne postoje. Bili smo na istom putu i imali smo isti cilj i istu energiju i to nas je povezalo. Sreli smo se pre četiri godine i već na prvom susretu se videlo da smo istomišljenici da imamo isti cilj a to je prolazak mladih koji su među najboljima koji će u budućnosti da nas vode“, kaže Danilo Đokić.
Humanitarnim radom je, kaže, počeo da se bavi slučajno, da pomogne svojoj dtugarici, a kada je video da za kratko vreme mogu da prikupe značajna sredstva koja će nekome pomoći odlučio je da sa tim nastavi.
„Kao Fondacija pomažemo najtalentovanijima mladim ljudima. Imamo sajt Zajedno za mlade gde mogu da se prijave mladi talenti. Gladamo da o tome odluku donose najrelevantniji ljudi, a to mogu biti učitelji, profesori, treneri. Ljudi koji rade sa tom decom i koji prepoznaju prave i istinske talente.Onda kao Fondacija pomažemo. Do sada smo pomogli preko 800 dece. Poslednja akcija za koju znam je da stipendirao jednog mladog pijanistu iz Beograda. Studiraće u Austriji , a troškove studija finansiraće naša Fondacija. Država pomaže i ulaže u mlade ali je fizički neizvodljivo da prepozna sve. Tu gde ne stigne država tu smo mi kao Fondacija da pomognemo“, kaže Danilo.
Najveća nagrada mu je kada ga neko od roditelja talentovane dece koju su pomogli sretne i kaže mu da nisu pogrešili kada su baš njima pomogli.
„Nedavno sam sreo oca dveju devojčica koje treniraju karate a nisu imale opremu, a one sada postižu odlične razultate i jako mi je bio zahvalan na pomoći. To nama puno znači, osmeh i uahvalnost nam je najveća nagrada“, kaže Danilo.
Osim što je nastavio da se bavi humanitarnim radom, Danilo je nastavio i sa slikanjem. Uglavnom radi portrete koje poklonja, a pored portreta radi i pejzaže. Uskoro priprema novu izložbu.
„Do sada sam imao dve samostalne izložbe, sada pripremam treću. Jedna izložba je bila u Svetosavskom domu, a druga u Oficirskom domu. Ova treća biće najvećih razmera i biće organizovana u Beogradu u Ruskom domu. Očekujemo da izložbu otvori ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Radim njegov portret većih dimenzije, biće metar i po sa metar. Na izložbi će biti osim portreta i dosta pejzaža iz Rusije i Srbije jer će izložba imati karakter rusko-srpskog prijateljstva. Dosta pejzaža biće iz okoline Niša i iz Merošine kao i Moskve i drugih gradova iz Rusije i da na taj način promovišemo diplomatiju. Najbolja diplomatija je upravo humanost, humanitrani rad i umetnost“, objašnjava Danilo.
Za rad Danila najviše inspiriše njegova porodica, ali i njegovi prijatelji koji su mu i najveća podrška.
„Podrška porodice je najpresudnija jer ako radite nešto a nemate podršku vaših najbližih znači da nešto nije u redu.Kada vas svi podrže i još se uključe i vaš rad, to je dokaz da ste na pravom putu“, ističe Danilo.
Da se druže, da upoznaju dobre ljude jer je u današnje vreme retkost da imate prave prijatelje, da bogastvo nije u novcu već u ljudima i nije bitno koliko ljudi vas zna već koliko ljudi mi znamo. To je najvažnije i tome nas je učila i profesorka Grujičić, zaključuje Danilo Đokić.
*Ovaj tekst je nastao kao deo projekta „To sam ja-Merošina“, koji je podržala opština Merošina kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2022. godini
