Gradski Portal 018 – 15.06.2019
U Velikoj sali Univerziteta u Nišu od 17. do 19. juna 2019. godine održaće se Drugi međunarodnom simpozijum „Posledice ombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim ranijumom 1999.“ na kome je učešće potvrdilo više od 20 naučnika iz Srbije, Italije, Nemačke, Isrke, usije, Švajcarske, Grčke. Učešće su potvrdili i Domeniko Leđero, jedan od osnivača organizacije „Vojna opservatorija“ u Odeljenju italijanske odbrane i advokat Anđelo Fjore Tartalja, koji je pred italijanskim sudovima zastupao italijanske NATO vojnike koji su boravili na Kosovu i Metohiji .
Naučnici iz zemlje i inostranstva okupljeni na Simpozijumu imaju za cilj da se kroz multidisciplinarni pristup problemu dođe do što celovitijeg odgovora na pitanje kakve je posledice po živote i zdravlje ljudi i po životnu sredinu ostavilo dejstvo oružja sa osiromašenim uranijumom dvadeset godina nakon NATO bombardovanja SRJ. Simpozijum će biti posvećen novim saznanjima i rezultatima novih istraživanja u ovoj oblasti.
Organizatori Simpozijuma su Advokatska kancelarija Aleksić, Asocijacija za bezbednost kritične infrastrukture i Pravoslavna akademija nauka, umetnosti, veština i inovacija Srbije. Međunarodni simpozijum se ove godine održava uz podršku Ministarstva za rad i zaštitu životne sredine Republike Srbije, Ministarstva pravde Republike Srbije, Instituta za menadžment Skoplje, Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Skoplju, Fakulteta za inžinjerijski menadžment u Beogradu, Beogradskog foruma za ravnopravnost i drugih državnih institucija.
U susret ovom skupu razgovarali smo sa prof dr. Danicom Grujićić Dr Grijić o posledicama bombardovanja rbije osiromašenim uranijumom.
Dr Grujičić ne prihvata tvrđenja nekih da osiromašeni uranijum kojim su gađani ciljevi u Srbiji nisu opasnost niti da utiču na pojavu kancera.
“ Svi oni koji govore kako nema nikakve opasnosti, kako nema zračenja oni ne shvataju šta je kancerogenza, Očigledno je da govorimo o različitim stvarima. Ako Svetska zdravstvena organizacija, iz određenih političkih razloga nije stavila osiromašen uranijum na listu, zašto je onda stavila na listu kancerogena sve raspadne produkte tog osiromašenog uranijuma, tih istih penetratora koji su koji su pali ina našu zemlju. Mi očigledno govorimo o različitim stvarima”, rekla je dr Danica Grujičić, i dodala “ Kad je u pitanju kancerogeneza, jedna naučnica iz Italije uspela je da to poveže. Te nano čestice mogu da stignu i do Mađarske i do Subotice. U onom trenutku kada dođe do eksploziije oslobađa se ne samo ogromna toplota nego se oslobađaju te čestice koje idu dalje vazduhom. One su udahnu. One mogu da završe i u bubregu. Imate jednu nano česticu uranijuma koja čuči u organizmu U jednom određenom trenutku iz tog jezgra uranijuma izlazi alfa čestica. Alg čestica ne može da pređe papir ali može membranu i uđe u ćeliju i da odjednom , ako postoji bilo kakav poremećaj imuniteta, kreće ciklus stvaranja, a ne uništavanja malignih ćelija. Šta je donelo hemijsko i nuklerano ratovanje protiv Srbije. Upravo to. Donelo je porast velikog broja autoimunih i malignih bosti, rekla je profesor dr Danica Grujičić.
Kako je rekla ne može da kaže da li su podaci Batuta sa kojima institute raspolaže, tačni ili ne, ali ne može se epidemiološka situacija u zemlji posmatrati samo sveukupno. Mora se ići od regiona do regiona. Tvrdnju da se nešto zaista loše dogodili dr Grujičić argumentovala je opštepoznatim da je osam radnika vranjskod Vodovoda rasčišćavalo Pljačkavicu neposredno posle bombardovanja a da je sedam od njih je umrlo od raka, a osmi se leči.
“Ovo pokazuje da tu nešto nije u redu”, kazala je Grujičić.
Grujičić kaže da nije cela Srbija zagađena –i mora se ići od regiona do regiona
“Mora se napraviti naučni pristup. Postoje matematički modeli koji su prisutni svuda u svetu i na osnovu kojih vi tačno znate kolika se količina hemijskih ili radioaktivnih meterija izlilo u jednom određenom trenutku. Na osnovu toga se može izračunati koliko je toga bilo, koliko je ostalo, gde je to završilo kolika će koncentracija u životnoj sredini biti posle pet, deset ili 15 godina. Ali to ne može da uradi prlamentarna komisija niti bilo ko osim ljudi koji se bave životnom sredinom, fiziko hemičari, fizičari, molekularni biolozi, veterinari. Čitav opus svega toga može da postoji i takvu analizu mi tražimo da se uradi. Naša ideja je bila da iskusniji istraživači i naučnici rade kao volonteri i da postoji jedan uzan kruh ljudi koji će sakupljati podatke”,objašnjava Grujičić, koja kaže da možda još uvek postoje teritorije sa povišenom koncetracijom hemije.
“Dajte da napravimo remedijaciju, da ostavimo ovoj deci životnu sredinu kakva ona treba da bude”
Grujičić je podsetila da je 12. juna prošle godine Ministarstvo životne sredine je imenovano za rukododioca tog istraživanja. Tu je trebalo da učestvuje Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za nauku i Minisarstvo odbrane. Predlog je bio da mi stariji radimo volonterski, a da postoji tim koji će skupljati podatke .
“ Mi godinu dana nismo uradili ništa zahvaljujući tome što Ministarstvo životne sredine nije moglo da nam nađe prostorije a mi smo do sada mogli da uradimo analizu podataka koji već postoje. To nije prošlo Vladu i mi pravno ne postojimo”.
Danica Greujićić poziva nadležne u Srbiji da joj odgovore da li će im dozvoliti naučni pristup ispitivanja jer je to jedini validni rezultat.
“Možda će se ispostaviti da smo mi zdraviji od cele ostale Evrope. Neka njih malo izbombarduju da im daju da budu više zdravi”
Predlog je i da studenti na doktorskim studijama rade doktorate sa ovom temom. Svako iz svoje oblasti, psiholozi sa svog aspekta, fizičari sa svog , toksikolozi svoje.
“Znamo da sada za doktora u državnim ustanovama mora da se objavi rad i naučnom časopisu koji ima recenziju. Sada zamislite da se slije 500 radova na tu temu. Vi tada imate dokaz. Možda je to dokaz da je sve super, a možda i da nije sve tako super. Zašto se sakupljanje dokaza na ovaj način koči. Možada zato što neko zna do kakvih ćemo podataka doći, a zna i kako će Evropa na to reagovati. Osim toga, masa dece koja će se baviti ovim istraživanjima pratiće i šta se dalje događa sa životnom sredinom, za nekoh dest, dvadest godina, ali su oni generacija mladih koji treba da ostavi generacijama Srbiju bar malo čistiju”, istakla je Grujičić i dodala da će se broj malignih bolesti, ako se to ne učini samo povećavati.
Ona još jednom naglašava da je zadatak naučnika da nađu i da daju dokaze o tome šta se dogodilo te 1999.godine, a šta će država sa tim dalje dešavati odlučiće država i politika.
