Pravoslavni vernici današnju subotu obeležavaju kao Teodorovu (Todorovu) subotu, jer je posvećena Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu. Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta. Na ovaj dan je običaj je da se vernici, koji su celu nedelju postili, pričešćuju. Za nju su vezani veoma neobični običaji.
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima. Srbi, Makedonci i Bugari veruju da Sv. Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.
Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija). Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka. Izuzetno, ako je neophodno, dete se i na taj dan može okupati, ali se obavezno stavlja potkovica u korito s vodom.
Neveste se tog dana ne smeju češljati zbog zmija (jer se one nalaze u konjskoj dlaci). Mnogi i danas veruju da potkovica donosi sreću. Todorov kult, kao ostatak tračkog konjanika, prisutan je u Istočnoj Srbiji, dok je u drugim delovima gotovo nestao.
