Gradski Portal 018 – 26.03.2019
Zagađenje vazduha predstavlja značajan ekološki problem. Poslednjih nekoliko zima grad Niš se bori da prodiše punim plućima. Koncentracije suspendovanih čestica PM10 u vazduhu često su prelazile 200 mikrograma po metru kubnom što je četiri puta od dozvoljenog.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju zbog ovog problema pozvala je građane na uličnu akciju i tribinu: “Kada će Niš da prodiše?”, jer kako kažu, merenja Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je Niš ove zime jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, mada je slična situacija je i u drugim gradovima
U nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju kažu da je problem nastao i kao posledica slabih okvira ekološke politike i njenog sprovođenja i da je neophodno ekološki odgovorno ponašanje.
Iako su građani Niša veoma zabrinuti zbog zagađenja vazduha, a stručnjaci potvrdili da ima razloga za brigu, još nisu preduzete mere za rešenje problema koji će se i ubuduće ponavljati ukoliko se problem trajno ne reši.
Na tribini “Kada će Niš da prodiše” razgovaralo se o mogućnostima dugoročnog sprečavanja zagađenja vazduha u Nišu čiji je osnovni uzrok masovna upotreba nezdravih a najjeftinijih energenata za grejanje, kako priuštiti građanima zdravije a skuplje energente – da li je priključivanje većeg broja korisnika na Toplanu i subvencionisanje upotrebe zdravih energenata realno rešenje problema?
Stručnjaci su poručili da će vazduh u Nišu biti čistiji ukoliko se, pre svega, ozbiljno poradi na toplifikaciji i gasifikaciji.
O ovim problemima, kao i o mogućim rešenjima, na tribini su govorili Bratislav Vučković, gradski većnik za komunalne delatnosti, prof. dr Boban Stojanović, Ekonomski fakultet Niš, dipl. inž. maš. Miroslav Cvetković iz UPSS-a i Danijel Dašićiz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
“Grad Niš bio je sa problemom zagađenja vazduha. Svakodnevno su rađena merenja zagađenost i na neke stvari se nije moglo uticati. Znate i sami da se veliki broj naših sugrađana isključio sa gradske Toplane i to je dovelo do povećanja domaćinstava koji koriste alternativna rešenja grejanja. Zaprepastio sam se što u 21. veku neki ljudi koriste komunalni odpad za grejanje. Ono gde ja vidim udeo lokalne zajednice i samouprave je u povećanju kontrole da ne bi dolazilo do ovakvih slučajeva. Ovih dana je Gradonačelnik Niša formirao radnu grupu sa ciljem da se pojedine gradske odluke usaglase sa propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Mi smo zaboravili na jednu odluku o dimnjačarskim uslugama koja je još iz devedesetih godina a koja treba da bude inovirana i upodobljena najnovijim propisima. Komunalna delatnost koja je proglašena za delatnost od opšteg interesa, ne samo u našem gradu, već i u srbiji je zapostavljena. Ako jedna Nemačka ima 20.000 dimničara, a naša Srbija tek negde 200. Od toga samo u Beogradu 120. Niš ima samo 24 dimničara koja su zadužena za proveru dimovodnih kanala.” rekao je Bratislav Vučković gradski većnik za komunalne delatnosti. On je dodao da na godišnjem nivou u svetu život izgubi oko 3 miliona ljudi zbog neispravnih dimovodnih kanala koji dovode do velikog broja požara.
U Nišu je veliki broj neispravnih dimovodnih kanala, a nekontrolisane emisije tih gasova dovode do zagađenja.
“ Naši sugrađani su šporete prepravili da rade na prerađeno ulje a to je jedan od uzročnika zagađenja. Kako drugačije objasniti povećanje koncentracije suspendovanih čestica PM10 u vazduhu, kada imamo smanjenje industrijskog zagađenja.”
Poruka tribine “Da Niš prodiše – vazduh bez mirisa, ukusa i boje” kako predstavnika vlasti tako i stručne javnosti i nevladinog sektora je da moramo svi zajedno da radimo na tome da vazduh u našem gradu bude čist.
“Ovome trebs da priđemo na vrlo ozbiljan način, strateški, uz partnerstvo i sa građanima koje moramo da saslušamo. Od organa vlasti treba da vidimo koja su raspoloživa sredstva i da napravimo saradnju sa stručnim službama, ekspertima i sačinimo jedan detaljan plan koji će biti obavezujući i kojim ćemo, sprovodeći ga , stepen zagađenosti vazduha dovesti do podnošljivog. Moramo da koordiniramo akcije i da se više slušamo. Ne možemo se uvek kriti iza nedostatka novca. Postoji veliki broj stvari koje možemo da radimo ali ih treba postaviti na prave osnove i da radimo na povećanju zelenih površina u gradu. Treba da proračunamo koliko bi koštalo stalno praćenje situacije i obaveštavanje javnosti o nivou zagađenosti. Kada nivo zagađenosti pređe određeni stepen da možemo da radimo korektivne stvari” rekao je Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju i on se osvrnuo na zatvaranje odvodnih dimovnih kanala.
Ranije se prilikom gradnje stanova, kako je rekao , vodilo računa o ruži vetrova što je nadgradnjom spratova , narušeno.
Preporuka je kako se čulo na skupu i priključivanje na toplovodne mreže. Ali… visoka cena grejanja odbija ljude od tog rešenja. Dašić kaže da se i za to ima rešenje.
“ Grad ima pravo da daje subvencije iz gradskog budžeta. One treba da se optimizuju i planiraju da bi se što više ljudi afirmativno priključivalo na postojeći toplovod. Da se napravi plan za narednih deset godina da se duplira broj ljudi koji će se priključiti na toplovodne mreže, baš zbog toga što Grad insistira na ekonomskoj ceni. I fiskalni savet i državna revizorska komisija su dali preporuke da subvencijama treba pomoći građanima da se ostvari nešto što je javni interes a to je da što veći broj ljudi bude priključeno na toplovode sa ekonomski prihvatljivom cenom grejanja. Gradski većnik je pozitivno reagovao i slaže se sa tim jer mora da vodimo računa o tome kakav vazduh udišemo”, rekao je Danijel Dašić
Gas i drvo su energenti prema kojima građanstvo treba da se okreće kada je u pitanju grejanje, kako bi imali zdravu životnu sredinu. Tehnološki otpad i ugalj su najveći zagađivači vazduha.
