U okviru projekta “Jednake mogućnosti„ organizacija za zaštitu žena sa invaliditetom „Iz kruga Niš“ realizuje ciklus online radionica koje su namenjene roditeljima, a prvenstveno majkama sa invaliditetom, kao i roditeljima dece sa invaliditetom.
Tema koja je privukla posebnu pažnju je način na koji roditelj sa invaliditetom treba da odreaguje ukoliko vršnjaci na neadekvatan način komentarišu činjenicu da njihov drug ili drugarica imaju jednog ili oba roditelja sa nekom vrstom invaliditeta.
“u ovakvim situacijama posebno je važno pružiti podršku roditeljima sa invaliditetom da se što racionalnije nose sa situacijom kada njihovo dete u školi čuje neprijatne komentare na račun svojih roditelja. Važno je umiriti roditelje, razgovarati o njihovim različitim emocijama koje se mogu javiti u tim situacijama, pružiti podršku detetu u proradi i razumevanju neprijatnih sadržaja ovog tipa, ali i napraviti strategije reagovanja u odnosu na drugu decu koje su primerene situaciji. Važno je uključiti školski sistem tako da učiteljica zajedno sa školskim psihologom organizuje radionicu sa odeljenjem na tu temu i slično„, ističe psihološkinja Marija Milanović.
Radionice su zbog epidemiološke situacije bile održane online, preko platformi zoom i messenger rooms.
Ovaj ciklus radionica ima i jednu važnu komponentu, a to je sagledavanje potreba majki sa invaliditetom i roditelja dece sa invaliditetom u vezi sa uslugama i različitim programima podrške koji su im potrebni, a za koje bi se moglo zagovarati ili koje bi se mogli realizovati u narednom periodu.
U zavisnosti od vrste hendikepa i potrebe za različitim vidovima podrške se donekle razlikuju, mada ima i puno zajedničkih tačaka. Na primer: za sve žene sa invaliditetom veoma je važna asistencija prilikom odlaska sa decom u park, do obdaništa ili u školu. Za žene sa oštećenjem vida veoma je važno da im patronažne sestre i osobe iz najbližeg okruženja detaljno pokažu postupak prilikom previjanja, presvlačenja i kupanja bebe, a kada ga jednom savladaju većina majki ih kasnije radi na način na koji bi to činile i osobe bez invaliditeta. Majke sa senzornim invaliditetom istakle su i važnost podrške u procesu savladavanja dela gradiva dece osnovnoškolskog uzrasta, jer treba pregledati domaće zadatke, detetu pomoći prilikom razvoja veština čitanja i pisanja.
Na radionicama se razgovaralo i o karticama prioriteta koje bi prilikom pregleda bile od velikog značaja za majke koje u zdravstvene ustanove dolaze sa decom čiji invaliditet nije fizički vidljiv.
Radionice su realizovane u sklopu projekta „Jednaki pristup“ koji je finansijski podržalo ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, a kroz radionice je prošlo tridesetak majki sa invaliditetom i majki dece sa invaliditetom.
