Na upravo završenom konkursu Centra za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost iz Vranja, nagradom u kategiji „novinarski poduhvat“ nagradjene su dopisnica Novinske agencije Beta iz Niša Biljana Ljubisavljević i dopisnica Radio televizije Srbije Lidija Georgijev.
Pomenutim novinarkama pripala je nagrada za tekstove i priloge koji su podstakli brojne humane ljude iz čitave Srbije da pomognu da šesnaestogodišnji Jovan Nikolić iz sela Vrmdže kraj Sokobanje dobije novi dom.
Teška životna sudbina malog Jovana ujedinila je ljude širom Srbije u jedan jedini cilj – pomoći dečaku da se izbori sa nevoljama. Ubrzo nakon što je u medijima počelo da se piše o Jovanu, počela je da pristiže pomoć. Nakon nekoliko meseci dečakov život u potpunosti se promenio.
Dečak želeo samo magarca i struju
Veliku zaslugu da priča o neobičnoj hrabrosti jednog dečaka dospe u javnost imale su upravo novinarke Biljana Ljubisavljević i Lidija Georgijev.
„ Za malog Jovana iz Vrmdže saznala sam od kolege koji je fotografisao u Vrmdži. Jovan je u to vreme kada ga je kolega upoznao, prevozio magarcem i dvokolicom turiste kod Vrmdžanskog jezera. Bila mi je izuzetno zanimljiva priča o tom dečaku, ali nisam imala priliku da odem do njega dok se bavio ovim neobičnim poslom za malog dečaka”, priča Biljana.
Nakon izvesnog vremena Biljana je saznala sam da je Jovanov otac prodao magarca, a da je dečak ostao da živi sam. Otac je umro, a sestra se udala. Njegova majka je još ranije formirala drugu porodicu.
“Sa koleginicom Lidijom Georgijevom otišle smo do Jovana i bile zaista potresene onim što smo videle tamo. Dečak je živeo bez struje u kući koja je bila u užasnom stanju. A on je bio tako skroma., priželjkivao samo da dobije struju i magarca”, nastavlja Biljana priču.
“Namera nam je bila da Jovanu pomognemo, ali nismo ni mogle da slutimo kakav će odjek u javnosti izazvati njegova životna priča. Njegova porodica jeste u ranijem periodu dobila kuću od jedne fondacije ali Jovan jednostavno nije želeo da odlazi iz svoje Vrmdže kada je, posle smrti oca, praktično ostao sam,“ kaže Lidija.
„Da li neko sa toliko godina ima pravo da živi tamo gde oseća sigurnost, posle niza nesrećnih porodičnih okolnosti, a u isto vreme da li bilo ko u 21. veku treba da živi u onakvim uslovima – to su pitanja koja su nama bila važna. Jovanu su naše priče nabolje promenile život, što je, zapravo, najveće priznanje, naravno zajvaljujući dobrim ljudima, koji su, zaista, u velikom broju želeli da pomognu“, nadovezuje se na priču Lidija Georgijev.
Dve novinarke, iskusne u svom zanatu, složile su se da priču o ovom dečaku objave u medijima i na taj način prizovu sve one koji mogu da pomognu.
… i tako je počelo.
Mali Jovan dočekao pomoć
Točak se pokrenuo. Novinari su pisali o malom Jovanu, Tv ekipe snimale emisije, i uskoro se njegov život iz korena promenio. Sada živi u pristojnim uslovima, ima lepu kuću, dobio je magarca i još neke životinje. Mnogo humanih ljudi se javilo i poklonilo mu garderobu, nameštaj za kuću, hranu, ogrev…
Nagrada “Slađana Veljković” biće uručena 8. jula u Galeriji Narodnog univerziteta. Priznanje za najbolju reportažu ove godine ide u ruke novinaru lista „Polimlje“ , Muharemu Mutabžiji za reportažu „Sve ljubavi Milića Avramovića“, objavljenu u ovom listu, a u kategoriji najbolji uređivački rad nagradu je žiri dodelio Aleksandru Stankovu,novinaru Južnih vesti.
O nagradama je odlučio žiri u sastavu Momčilo Popović šef deska Večernjih novosti, Miljana Okiljević Nikolić šefica dopisništva RTS-a u Vranju i Saša Stojković urednik portala Info Vranjske.
U obrazloženju žirija stoji:
Nagradu u kategoriji „novinarski poduhvat“ podeliće novinarka Bete Biljana Ljubisavljević i novinarka RTS –a Lidija Georgijev .
“Tekstovi i Tv prilozi koje su uradile ove novinarke podstakle su brojne humane ljude iz naše zemlje i dijaspore da pomognu Jovanu Nikoliću (16) iz Vrmdže kraj Sokobanje, koji je nakon smrti oca ostao da živi u selu, u oronuloj kući bez struje i vode. Jovan se uselio u novu kuću samo tri meseca nakon što je priča o njemu objavljenja, a zahvaljujući humanim ljudima imao je i dovoljno hrane, odeće i ogreva za zimu”
Biljani Ljubisavljević, novinaru Novinske agencije Beta i honorarnoj saradnici Medijskog istraživačkog centra iz Niša i Niških vesti, ovo nije prva nagrada. Za četiri godine dobila je četiri nagrade. Najpre je 2016. godine dobila prvu nagradu Evropskog progresa, na konkursu o evropskim integracijama u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji. Pobedila je u kategoriji “Najbolji prilog o potencijalnim projektima u opštinama Evropskog progresa”, tekstom „Žubor vode u polju – višedecenijski san meštana Bele Palanke“.
Na Internacionalnom festifalu reportaže i medija INTEFER „Zlatna Nika“ 2017. nagradjena je plaketom za tekst „Kad nema ljudi i vuk je gost“, a na istom tom festivalu 2018. godine osvojila je treću nagradu za tekst „Nišlija prodaje bubreg zbog duga za struju“. Iskusni novinar – nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Nišu radila je 10 godina u Narodnim novinama, potom u dnevnom listu Naše, TV Zoni i u Privrednom pregledu, tek predstoje dobre repurtaže. Novinarstvo teče njenim venama
Lidija Georgijav je TV lice kaže da nagrade svima znače, ali je sistem većine nagrada takav da svako ko želi da dobije nagradu treba i da se prijavi.
“Nisam se prijavljivala do sada, a ovu nagradu sam dobila zahvaljujući koleginici Biljani koja nas je zajedno prijavila, jer smo priču o šesnaestogodišnjem Jovanu iz Vrmdže zajedno radile,” kaže Lidija.
Teškim i odgovornim novinarskim poslom Lidija Georgijev se bavi više od 20 godina. Još kao student Pravnog fakulteta u Beogradu radila je kao volonter u nekadašnjem studentskom radiju Index u Beogradu. U Dopisništvu RTS -a u Nišu radi od 1999. godine, najpre kao novinar redakcije emisije TV Žurnal na bugarskom jeziku, čije je emitovanje prekinuto za vreme bombardovanja. Televizija se, kako ona kaže, „desila“ zahvaljujući nizu okolnosti, ali je radio i dalje medij koji najviše voli.
„U dopisničkoj mreži sam naučila koliko su životi tzv. malih ljudi važni, iako su medijima razni dogadjaji prioritet. Za svakog ko radi u informativnom programu, a kolege će znati o čemu govorim, svaka prilika da na trenutak izadje iz tog ritma i napravi dobru životnu priču, već je uspeh,“ kaže o svom poslu Lidija Georgijev.
Ovo nije samo priča o Jovanu, niti samo o Biljani i Lidiji. Ovo je priča o humanosti ali i o moći koji mediji imaju. Snagom reči, fotografije, emisije i slike novinari mogu da promene nečiju sudbinu.
Bilo bi dobro da je više ovakvih priča, novinara i nagrada.
A novinarkama sve čestitke, kako za nagradu ali još više za put i način na koji su “upotrebile” svoju profesiju.
