U Nišu je održana radionica posvećena primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na lokalnom nivou, sa ciljem da se kroz razmenu iskustava pružalaca usluga iz više od 30 gradova i opština sagledaju ključni izazovi i pronađu praktična rešenja za unapređenje sistema.
Učesnici su kao najvažnije teme izdvojili kapacitete za pružanje usluga, finansiranje, informisanost građana i dostupnost pravne pomoći, uz ocenu da je saradnja institucija neophodna kako bi podrška građanima bila efikasnija i dostupnija.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević istakao je da sistem besplatne pravne pomoći funkcioniše, ali da je za njegovo dalje unapređenje potrebno dodatno ulaganje u kadrove i organizaciju službi, posebno u manjim lokalnim samoupravama.
„U Nišu je potrebno još uraditi da bi služba bila u potpunosti funkcionalna. Dodatni izazovi su gradske opštine. Tu imate neke nadležnosti koje se moraju na određeni način uređivati. Tako da je ova poruka i niškim vlastima – mnogo toga je urađeno, ali ima i prostora za unapređenje. Govorimo i o kadrovima. Teško je privući stručne ljude da, ako imaju pravosudni ispit, ulaze u lokalnu samoupravu i da budu u sistemu pružanja besplatne pravne pomoći na jednom nivou i govorimo i o onima koji imaju tri godine pravnog iskustva. Motivacija ne nedostaje, ali uslovi nadam se da će se vremenom popravljati”, naveo je Antonijević.
Da su upravo kapaciteti jedan od najvećih izazova u primeni zakona smatra i Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, koja je ukazala na specifičnosti organizovanja ove usluge u Nišu.
„Niš ima specifičnu situaciju. Zaključili smo da pružanje besplatne pravne pomoći jeste zastupljeno. Postoji i posebna kancelarija koja se time bavi. Grad kao matična jedinica lokalne samouprave zapravo i dalje nije rešio na formalan način odnos sa gradskim opštinama. Mada i u njima odranije postoje kapaciteti lica koja se time bave i u prvoj instanci zapravo zaista i bivaju u kontaktu i pružaju informacije i pomoć i podršku samim tražiocima. Ali gradske opštine ne raspolažu finansijskim sredstvima za eventualni angažman advokata i tako dalje. I dalje vrše upućivanje na grad”, rekla je Radomirović.
Iz Ministarstva pravde poručuju da je cilj ovakvih skupova unapređenje primene zakona kroz razmenu iskustava sa terena.
„Veoma je važno da svi ovde prisustvuju kako bismo videli koje su to stvari koje treba da unapredimo u zakonu, kako se zakon primenjuje i da bismo pronašli najbolja rešenja za naše građane”, rekla je Luna Dukić iz Ministarstva pravde.
Kao primer dugogodišnje prakse u pružanju besplatne pravne pomoći predstavljena su i iskustva lokalnog ombudsmana Gradske opštine Vračar Vuja Grujića, koji je ukazao da se poslednjih godina, pored porodičnih sporova, sve češće javljaju i radni sporovi.
„Uglavnom, najveći broj predmeta se odobri. Vrlo mali broj predmeta smo, otkad pružamo besplatnu pravnu pomoć, ovih sedam godina, odbili, gotovo zanemarljiv broj. Uglavnom smatramo da su ljudi ovim radom zadovoljni. Mi zahteve rešimo u relativno brzom periodu u skladu sa rokovima, uglavnom ih rešimo do osam dana, nekada i za tri dana ukoliko je zahtev hitan”, rekao je Grujić i dodao da je za 2026. godinu opredeljeno 350.000 dinara, što može pokriti rad čak deset advokata.
Na značaj dostupnosti pravne pomoći najranjivijim grupama ukazala je Jasmina Barać Perović iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Nišu.
„Posebno je bitno što je Kancelarija Poverenika, uzela učešće jer treba da osnažimo osobe sa invaliditetom koje se najviše i ne javljaju za besplatnu pravnu pomoć, da ne trpe diskriminaciju, nasilje, da se obraćaju ili lokalnoj samoupravi ili Povereniku pritužbom, jer država ima razne mehanizme da pomogne i ne treba ćutati ni na nasilje, ni na diskriminaciju”, poručila je Barać Perović.
