Berba višanja na području juga Srbije je u punom jeku, ali su proizvođači izuzetno nezadovoljni otkupnom cenom od samo 25 dinara po kilogramu zbog čega ima i onih koji su ovih dana u znak revolta posekli deo svojih zasada pre nego što su ubrali i jednu višnju.
Inženjer voćarstva i voćar iz Merošine Hranislav Stojanović kazao je da će vlasnici višnjika ove godine imati samo gubitke.
„Otkupna cena je 25 dinara, koliko košta i ručna berba, dok mašinska berba košta između 15 i 17 dinara po kilogramu. Ovim troškovima treba dodati i troškove prevoza, tako da je računica jasna – voćari će imati gubitak i ukoliko uberu sav rod višanja“, rekao je Stojanović.
On je podsetio da je i prošla godina bila loša za proizvođače višanja jer je otkupna cena od 30 do 50 dinara bila dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike, dok su, dodao je, firme koje se bave izvozom prodavale kilogram višanja stranim kupcima za 1,6 evra.
„Ništa bolja situacija neće biti ni naredne godine, to je sigurno, zbog toga što su proizvođači prepušteni hladnjačarima koji diktiraju cenu. Proizvođači nemaju izbora i hladnjačari to i te kako koriste“, kazao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, beznadežna situacija u kojoj se nalaze proizvođači višanja posledica je toga što na području Merošine i Prokuplja godinama ne radi ni jedna od tri velike hladnjače kojima su ranije predavali sav rod.
„Hladnjača merošinskog „Voćara“ je kapaciteta 900 vagona, ali je u stečaju već šest godina. Poslednje tri godine nam obećavaju da će neki Mađari preuzeti hladnjaču i staviti je u pogon, ali ništa od toga nije bilo“, kazao je Stojanović.
Da li će i i kada „Voćar“ ponovo četi da radi, dodao je Stojanović, niko ne može da sazna.
„Očigledno da postoji interes da „Voćar“ ne proradi, zato što onda voćari nemaju izbora, nemaju gde da čuvaju rod višanja i prinuđeni su da ih prodaju po bagatelnoj ceni iako se radi o sorti koja je najbolja na svetu“, rekao je Stojanović.
On je kazao da se na području opštine Merošina oblačinska višnja uzgaja na oko 2.000 hektara, ali da se površine iz godine u godinu smanjuju.
„Već dve, tri godine niko više ne ulaže u nove zasade. Ljudi prestaju da obrađuju i postojeće zasade nezadovoljni cenom. Čitav naš kraj živeo je ranije od proizvodnje višananja, ali sada ne. Ljudi odlaze iz sela u potrazi za poslom od kojeg će imati zaradu“, rekao je Stojanović.
Ivan Petković iz Sekretarijata za poljoprivredu izjavio je da je ovogodišnji rod višanja u niškom kraju odličan, višnje su izuzetne krupnoće i visokog procenta suve materije.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od starosti stabala i ulaganja u višnjike rod se kreće između osam i 20 tona po hektaru.
„Sa otkupnom cenom od 20 do 30 dinara po kilogramu proizvođači ne mogu da pokriju ni osnovne troškove obrade zemljišta, zaštite zasada i berbe. Granična cena sa kojom bi mogli da pokriju troškove je 50 dinara“, rekao je Petković.
