Oko 800 kilograma najkvalitetnije aronije verovatno će ove godine propasti u zasadu Dobrinke i Svetolika Stankovića u Donjem Dušniku kraj Niša jer je hladnjače u tom delu zemlje ne otkupljuju.
Stankovići su kazali da je rod izuzetan, na granama su pravi „crni biseri“, ali ostaće neubran jer nema kupaca.
„Do pre dve godine aroniju je otkupljivala jedna hladnjača u leskovačkom kraju, a onda su i oni prestali tako da sada ne znamo šta ćemo sa njom. Ubrali smo oko 500 kilograma kako bi napravili hladno cedjeni sok, ostatak će verovatno sačekati zimu i propasti“, rekao je Svetolik Stanković.
On je kazao da kupcima nude da sami naberu aroniju po simboličnoj ceni od 100 dinara po kilogramu, a za one koji hoće da kupe ubranu aroniju cena je 250 dinara.
„Prošle godine je došla jedna žena i nabrala četiri kilograma, a ove godine još niko nije došao. Vremena za berbu i dalje ima jer aronija kada sazri može da sačeka berbu punih mesec dana, mada, kako stvari stoje ostaće na granama“, izjavio je Stanković.
Kako je kazao Stanković, da ima otkupa ceo rod aronije mogao bi da bude već za par dana u hladjači jer u u selima ima berača koji dnevno uberu 60 do 80 kilograma.
Dobrinka Stanković izjavila je da je prava šteta što će rod propasti, jer se radi o voću poreklom iz Sibira koje je višestruko korisno za zdravlje ljudi.
„Aronija je izmedju ostalog dobra za jačanje imuniteta i za bolju krvnu sliku. Lično sam se u to uverila jer od kada je koristim u ishrani nisam imala ni kijavicu, a pre toga sam imala problem sa imunitetom i bila često bolesna“, rekla je Stanković.
Ona je kazala da su sa suprugom zasad sa 620 sadnica aronije podigli 2011. godine, a prvi rod su ubrali 2013. godine.
„U to vreme smo otišli u penziju i želeli smo da se nečim bavimo, da ne sedimo skrštenih ruku u stanu u Nišu. Sadnja aronije nam se učinila kao dobra ideja jer sam dve godine pre toga naručivala iz Bugarske hladno cedjeni sok kako bih popravila imunitet“, objasnila je Stanković.
Prema njenim rečima, netaknuta priroda u Donjem Dušniku odakle je rodom njen suprug, nadmorska visina od preko 400 metara na obroncima Suve planine i to što na svom placu pored kuće imaju dovoljne vode za zalivanje, učinili su da aronija bude odličnog kvaliteta.
„Aronija se ne prska, a mi je djubrimo samo stajskim djubrivom ili glistenjakom. Suprug kultivira zasad više puta u toku godine kako ne bi zarastao u travu i korov, kazala je Stanković.
Ona je dodala da je sudbina njihovog zasada, inače prvog velikog u Srbiji u vreme kada se aronija pojavila u našoj zemlji, krajnje neizvesna.
„Mi možemo da iskoristimo oko 500 kilograma roda za pravljenje soka koji prodajemo na malo poznanicima i rodjacima. Medjutim, pitanje je šta sa ostatkom kada nema otkupa“, rekla je Stanković.
Ona je kazala da je rod njihovog zasada ove godine bio manji jer su u prethodne dve godine žbunove orezivali zbog podmladjivanja, a sledeće godine biće u punom rodu, što znači da će moći da se ubere oko 4,5 tona voća.
