U dvorištu spomen-kompleksa Ćele-Kula održan je parastos srpskim junacima koji su herojski stradali u čuvenom boju na Čegru 1809. godine. Parastosu je prethodila sveta liturgija u kapeli Svetih besrebrenika Kozme i Damjana u krugu Vojne bolnice.
Pomen stradalim čegarskim junacima služio je Njegovo preosveštenstvo vladika niški Arsenije u pratnji sveštenika eparhije niške.
„Ovde smo da se podsetimo naših vojskovođa i vojnika, koji su davne 1809. godine položili svoje živote nedaleko odavde, na Čegru, braneći svoju otadžbinu, braneći svoj narod, braneći svoju veru i sve ono što je predstavljalo vrednost za naš narod, državu, crkvu. Na tome smo im neizmerno blagodarni, zato im se uvek u našim molitvama sećamo, a posebno na današnji dan. Mi smo Bogu blagodarni, što smo imali takve pretke koji nisu žalili svoj život, koji nisu žalili sebe zarad slobode svoje otadžbine, slobode u kojoj mi danas uživamo i žanjemo plodove onoga semena, koje su oni posejali. Neka im je večna slava i neka Gospodu pokoj njihove duše“, poručio je vladika niški Arsenije.
Ćele kula je jedinstveni spomenik u svetu koji nikog ne ostavlja ravnodušnim, koji odoleva vremenima i podseća na hrabrost i borbu predaka za slobodu. U Prvom srpskom ustanku, u boju na Čegru turska vojska je odnela pobedu nad srpskim ustanicima ali je zbog vojne umešanosti i hrabrosti ratnika pod komandom vojvode Stevana Sinđelića, poginulo mnogo više turskih vojnika, skoro 10.000 naspram 4.000 srpskih.
U znak osvete, zbog tolikih gubitaka, turski komandant Huršid paša izdaje naredbu da se sa glava poginulih Srba odere koža, da se kože napune slamom i pamukom i pošalju u Carigrad kao ratni trofej, a od lobanja izgradi kula kako bi se zastrašio i opomenuo narod. Tako je nikla Ćele kula, na turskom kula od lobanja. Bile su 952 lobanje koje su ostavljale stravičan, mučan utisak svakom ko je video.
Danas Ćele kula ima 58 lobanja, neke su Srbi tajno skidali i sahranjivali, neke nisu odolele zubu vremena, a jedna je posebno izdvojena na pijedestalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.
