U Srbiji se 18. maj obeležava kao Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja, u sećanje na maj 2015. godine kada je za tri dana u Srbiji ubijeno pet žena. Tim povodom je Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Nišu organizovala okrugli sto.
U ovoj diskusiji su učestvovali predstavnici ustanova i institucija, koje predstavljaju ključne činioce u sprečavanju nasilja nad ženama, ali i sankcionisanju takvog ponašanja. Predstavnici Sigurne kuće, Policijske uprave, Osnovnog suda, Osnovnog javnog tužilaštva i Centra za socijalni rad su se saglasili da su rad na prevenciji i edukacija najvažniji.
Direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić ističe da je važno pravilno reagovati kada žena odluči da po prvi put prijavi nasilje, jer nasilje koje kulminira ubistvom se ne dogodi preko noći, već nasilje traje duži vremenski period i teško je izvući se iz njega u kasnijim fazama.
„Ove godine do sada nastradalo je 17 žena u porodičnom i partnerskom kontekstu, među kojima i devojčica od dve godine. Ne može to da se svede na broj, to su žene koje su bile nečije majke, sestre, ćerke koje su na užasan način i nepravedno izgubile život. Nasilje koje kulminira ubistvom se ne dešava preko noći, i sigurno je trajalo duži vremenski period. U tim odnosima je dugi niz godina bilo i psihičkog i fizičkog nasilja, a to možemo da čujemo i u izjavama prijatelja i komšija nakon što se dogode neki strašni događaji“, rekla je Sonja Šćekić.
Ona dodaje da je neophodno da se radi na suzbijanju stereotipa i predrasuda prema ženama, jer su oni glavni izvor nasilja prema njima. Takođe, neophodna je i edukacija mladih.
U Sigurnoj kući je ranijih godina boravilo oko 150 korisnica godišnje, a poslednjih godina je broj korisnica do 100.
Od početka godine je bilo 327 prijava nasilja Centru za socijalni rad, a u odnosu na prošlu godinu broj prijava je smanjen za 85. Na nivou cele prošle godine ukupno je bilo 895 prijava porodičnog nasilja. Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2017. godine, broj prijava nasilja je gotovo tri puta veći, što pokazuje da se nasilje prepoznaje i da se ne toleriše u onoj meri kao ranije.
„Kada žrtva dođe, prvi naš zadatak je da obezbedimo njenu sigurnost, da vidimo opcije oko smeštaja za neki naredni period. Zatim se pravi bezbednosni plan, radimo na psihološkom osnaživanju, što je vrlo važno, jer zbog ostataka patrijarhalne kulture još uvek postoje ti stereotipi da su žene krive za nasilje, a to nikako nije tačno“, poručuje Lidija Stanković, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad.
U zakonu naše zemlje nije prepoznata rodna komponenta ubistava žene, te se slučajevi femicida i dalje pravno kvalifikuju kao i svako drugo ubistvo.
„Iako imamo sjajan okvir za zaštitu žena od svakog vida nasilja, samo ubistvo žena nije prepoznato u našem pravu, u praksi nije prepoznata ta rodna komponenta ubistava žena. Naime, ono se karakteriše i pravno kvalifikuje kao bilo koje drugo ubistvo u zavisnosti od okolnosti, ili je obično ubistvo, ili je teško ubistvo ili neki vidovi privilegovanih ubistava“, kaže Ivana Milovanović, sudija i zamenica predsednika Osnovnog suda u Nišu.
Ove godine su pokrenuta 352 slučaja prema Zakonu sprečavanja nasilja u porodici, a u 350 slučajeva je izrečena hitna mera.
Ona navodi da to predstavlja povezivanje svih potrebnih institucija, izricanje zabrane prilaska žrtvi na 48 sati od strane policije, i 30 dana od strane suda. Taj period od 30 dana se koristi za izradu mera zaštite prilagođenih svakoj žrtvi, kako bi bila zaštićena na duže vreme.
