Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile. Kaže se da je Sveti Vasilije tokom života više ličio na anđela nego na čoveka. Svoj duh je uzdigao, a telo obesmrtio.
Strogi post i bez teških poslova
Čuda koja se događaju pri molitvi Svetom Vasiliju su nebrojana. Postoji verovanje da oni koje se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova bolest ili bolest nekog njihovog najmilijeg biće kao “rukom odnesena”.
Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od danas treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite. Ako poznajete osobu koja se sprema na ovakvo putovanje, trebalo bi da joj odnesete ulja, tamjana i pamuka da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca “da prenoći”. Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za “ne daj Bože”.
Danas po narodnom verovanju ne bi trebalo raditi teške poslove, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir. Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne bi trebalo svađati ni sa kim, posebno sa svojim najmilijima. U suprotnom, cele godina će vam biti baksuzna. Naročito se treba čuvati da vas neko ne prevari. U nekim krajevima se smatra da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Smatran za sveca još tokom života
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se zamonašio i započeo život podvižnika. Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
