Malo malo, pa se pojavi vest da je neko dete stradalo zbog igrice na Tik-toku. Pročitamo, zgrozimo se u fazonu pu- pu daleko bilo, pa nastavimo dalje. Nekako nam se čini da je sve to od nas daleko i da se takve stvari događaju tamo nekom, ko ne vodi računa o svom detetu. I sram da ga bude. A mi kao mnogo vodimo.
U Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu kažu da ne vode odvojenu statistiku o broju slučajeva po vrsti društvenih mreža ili aplikacija i dodaju da su od početka rada (februar 2017.) zabeležili 14 prijava opasnih dečijih igara koje su prijavili odrasli, odnosno roditelji.
Glavna odlika TikToka je to što je korisnicima u ruke dala alate uz pomoć kojih mogu da snimaju sebe dok glume, plešu, pevaju ili zapravo rade šta god požele uz pomoć različitih filtera, stikera, zvukova, animacija. Međutim, poput drugih društvenih mreža i TikTok ima problema kada je u pitanju bezbednost dece i na meti je kritičara i zabrinutih roditelja. Kritike se odnose na sadržaj koji se može pronaći, od golišavih ljudi do eksplicitnog, sugestivnog načina plesa. Roditelji su zabrinuti i zbog neprikladnog rečnika koji mladi koriste u nekim videima, a još jedan od potencijalnih problema je mogućnost da predatori kontaktiraju dete ili iskoriste video snimke. Izuzetan problem su i takozvani izazovi („challenge“‘) koji su često suludi i mogu da dovedu do povreda – navode u centru za bezbednost dece na internetu.
Društvene mreže su koristan alat, ali kao i svaki alat, mogu da se koriste u pogrešne svrhe. Istina je da predatori na internetu kojima su deca meta treba da budu naša najveća briga, ali šta ako društvena mreža ohrabruje decu da budu sami sebi najveći neprijatelj radi nekoliko hiljada pregleda, lajkova i popularnosti u školi?
Tik Tok je trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu čiji su korisnici uglavnom deca i mladi. Služi za kreiranje i deljenje kratkih video formi. Najpopularniji formati videa su ples, pevanje kao i razne komične tačke koje za cilj imaju da ismeju društvo ili neki aktuelni događaj. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, srž Tiktoka su izazovi.
Ne bih ja zalazila u to ko je ovakvu vrstu izazova za odrasle, ali i za decu, dozvolio. Kao ni u to da li bi neko to mogao i da zabrani, jer po svemu sudeći zabrane nema i na internetu svako može da radi šta hoće i kako hoće. O našem odnosu u porodici bih pre svega. Zato što u porodici, u kojoj dete raste i vaspitava se, neko dozvoljava da raste uz ovakvu vrstu opasanosti po njegovo mentalno zdravlje, pa i život. Taj neko su roditelji koji, po prirodi stvari brinu o svom detetu, i žele mu dobro. Pa ako to čine, mogu li da mu zabrane da se služi stvarima opasnim po njegov život? Pre svega da se služe mobilnim telefonom u ovakve svrhe. I zašto to ne urade? Da li ih neko sprečava i brani im?
Većini današnjih roditelja je jednostavnije da pažnju deteta zaokupe gurnuvši mu telefon u ruke, kako bi i sami mogli da drže svoj telefon, i kako bi svi zajedno, na okupu , umesto da provode zajedničke trenutke, bili kilometrima udaljeni jedni od drugih. Svako u svom svetu i sa svojom zanimacijom. Današnja deca još nisu naučila da piške i kake na nošici, ali zato prepoznaju sve igrice na mobilnom i pamte sve što tamo čuju i vide. Uče sa društvenih mreža, umesto da uče od svojih roditelja.
Nova vrsta zavisnosti od rođenja, čije opasnosti izgleda nismo svesni. Deluje bezazleno, čak biva i od pomoći kada hoćemo da smirimo dete, ne odnosi nam vreme u kojem se njime bavimo, a uči. Uči sve što mu se servira i sve u šta satima bulji i sluša, ko drogirano. Pokušajte da klincima oduzmete ovu igračku i u najranijem uzrastu, pa ćete videti šta će se dogoditi. Vrištaće, naravno, a kad odraste svađaće se, a kada još više odraste – e tada mogu da se dese stvari koje nismo ni sanjali.
Ko nam brani da detetu oduzmemo telefon? Ili još logičnije pitanje – ko nam je rekao da telefon detetu uopšte damo? I dozvolimo mu da posmatra sve što mu padne pod ruku? Niko, naravno. Sami smo odlučili, iz sebi znanih razloga, a njih nije teško pogoditi. Nema više ni V od vaspitanja u porodici, ni A od autoriteta, ni B od istinske brige o potomstvu. Zato što smo lenji, zato što decu ne umemo da vaspitavamo, zato što smo povodljivi, zato što smo danas sve, samo ne istinski roditelji u životu deteta. Te stoga – može da postoji TikTok, i milion drugih igara koje se serviraju na tacni detetu, ako roditelj kaže – Ne može, onda je to zakon.
Roditelji danas, međutim, ne umeju to da kažu i pred našim očima se odigrava formiranje jedne lude generacije. Pokušavam da zamislim kako će izgledati deca ovakve dece. Strah me je da se upustim u dublje razmišljanje, jer ono neminovno vodi u katastrofu. Bog neka nam je na pomoć.
01. septembar